Radionice za decu, škola francuskog jezika, mogućnost dobijanja zvanične diplomu iz Francuske i čuvena “Frankofona pesma” tradicija su Francuskog instituta u Nišu koji se već 20 godina trudi da uvede mlade u svet frankofonije. Ove nedelje obeležili su jubilej i tom prilikom istakli da će uvek biti tu za svakog ko voli kulturu i umetnost.
Priča Francuskog instituta u Srbiji počela je još 1920. godine kada je u Beogradu osnovan klub u kom se okupljala elita ljubitelja francuskog filma. Uz uspone i padove, s godinama se širio, a u Niš je stigao 2003. godine.
Tako su Nišlije dobile mogućnost da uče francuski jezik, da kroz radionice uvode decu u svet francuske kulture, prisustvuju različitim događajima – predstavama, filmovima i festivalima. Prema rečima Monike Damnjanović iz niškog ogranka Francuskog instituta, mlade Nišlije su dosta zainteresovane za svet frankofonije.
Cilj nam je da mlade uvedemo u svet frankofonije, ali i da im pružimo i viziju šta dalje nakon studija . Mladi su zaista bili zainteresovani, generalno je Niš frankofilni i frankofon grad, veže nas mnogo toga – ističe Damnjanović.
Ono što najviše veže Niš i Francusku je “Frankofona pesma” koja se tradicionalno održava u Nišu.
Francuski Insitut u Nisu je najprepoznatljiviji svakako po “Frankofonoj pesmi”, koja se od osnivanja, održava u Nišu gde najbolji pevači Srbije na francukom jeziku pevaju i pokazuju svoje pevačke i lingvističke sposobnosti. Svake godine se finale održava u Narodnom pozorištu u Nišu i sala je uvek puna – kaže Monika Damnjanović.
Ove godine, centralna proslava bila je na dan muzike, 21. juna, svečanom dodelom svima koji su doprineli saradnji i pomoći francuskom institutu. Zatim su organizovane različite besplatne radionice, gde su namlađi pravili Ajfelovu kulu od eksera, drveta i konca, a održan je i kviz u susret Olimpijskim igrama koje će 2024. godine biti održani u Parizu.
Veliku pažnju privukao je mini koncert u centru grada.
Učenici muzičke škole, izvodili su dela poznatih kompozitora umetničke muzike, a na repertoaru je bila i filmska muzika 21. veka. Profesor i dirigent orkestra je bila Mila Pužić a pored nje su orkestrom dirigovali i maturanti muzičke škole u Nišu. Buduci da se koncert odrzao na otvorenom u pesackoj zoni, publika je tokom tih sat vremena, imala priliku da uziva i aplauzom nagradi nove nade muzicke scene – ističe Monika Damnjanović.
Tokom dvadeset godina postojanja u Nišu su organizovali različite izložbe, predstave, umetničke kolonije, tribine, učestvovali su na Nišvilu, a ono na šta su, kako kažu, posebno ponosni jeste škola fancuskog jezika, gde polaznici nakon polaganja ispita dobijaju zvaničnu diplomu iz Francuske koja je međunarodno priznata.
Francuski institut nalazi se u Obrenovićevoj ulici 20, gde svi koji žele mogu da dođu i iznajme knjigu ili film na franuskom. Nišlijama poručuju da su njihova vrata otvorena za sve koji vole “kulturu i umetnost, a pre svega francuski jezik – jezik ljubavi i mode”.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Lepo, nema šta.
Samo . . . jedno dete je zavedeno pričom o „sigurnoj“ francuskoj državnoj stipendiji ako bude primljeno na nekom od fakulteta francuskih državnih univerziteta. I, primljeno je. Ali su „sigurne“ stipendije dobila deca iz Beograda, Novog Sada. Bez stipendije jedina mogućnost bila je ispisivanje. Neispunjena priča (obećanje) detetu od 19 godina zauvek je udaljila to dete od Francusk