Međunarodni dan prava javnosti da zna – „otežan pristup informacijama od javnog značaja“

Konferencija pod nazivom „Transparentnost na agendi – Pristup informacijama, borba protiv korupcije i otvorenost pravosuđa“ održana je povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji se obeležava 27. septembra, a jedan od zaključaka je da nedostaje proaktivna transparentnost institucija i da je otežan pristup informacijama od javnog značaja.

Partneri Srbija i Transparentnost Srbija su obeležili još jedan Međunarodni dan prava javnosti da zna, a kako su saopštili, glavni utisak Nemanje Nenadića iz Transparentnosti je da se stvari nisu poboljšale onoliko koliko su se nadali i da je ćutanje uprave najčešća situacija u praksi i nakon primene izmenjenog Zakona o pristupu informacijama.

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija, je u okviru razgovora o značaju transparentnosti za sprečavanje i borbu protiv korupcije ukratko predstavila stanje u oblasti pristupa informacijama, osvrnula se na Ustavnu reformu i usvajanje pravosudnih zakona, kao i izmene strateškog okvira koji uređuje borbu protiv korupcije.

Slavoljupka Pavlović iz službe Poverenika ukazala je učesnicima da se pravo na pristup informacijama ranije jako teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika, ali nakon rešenja Poverenika po žalbi, tražioci su na kraju ipak dolazili do informacija – navode u saopštenju.

Kao glavne probleme kod transparentnosti javnih nabavki, Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike izdvojio je klijentelizam, prilagođavanje tenderskih procedura, konflikte interesa i izmene ugovora u fazi implementacije, gde može i doći do najviše malverzacija.

Značaj transparentnosti pravosuđa za pristup pravdi

Druga tema panela bila je posvećena transparentnosti pravosuđa i jačanju poverenja građana u njihov rad, a Sofija Mandić iz CEPRIS-a je istakla da se bitka za vladavinu prava vodi pre svega na terenu pristupa informacijama. Zaključak Kristine Kalajdžić iz Partnera Srbija je da institucije ne izlaze proaktivno u javnost i ne organizuju konferencije za medije, a da je curenje podataka vrlo primetno, naročito ka tabloidnim medijima.

Predrag Milovanović, član Visokog saveta tužilaca predstavio je kako zaposleni u tužilaštvu vide odnos sa javnošću. Sada postoji javnost sednica Visokog saveta tužilaštva, kroz uživo prenose na sajtu. Ovo je ušlo i u Poslovnik o radu i time postalo i zakonska kategorija, što je značajan pomak u praksi – dodaju u saopštenju.

Bojana Jovanović iz KRIK-a je istakla da ne postoji nikakva proaktivna transparentnost, sem saopštenja, kao i da je jako retko da neko iz pravosuđa pristane na intervju sa istraživačkim medijima.

Informacije ne cure, informacije se plasiraju sa jasnom namerom da proizvedu određenu posledicu. Politički uticaj je i u pravosuđu dosta primetan, bira se o kojim slučajevima ćemo pričati, a koje ćemo da guramo pod tepih i krijemo – napominje Jovanović.

Panelisti su se osvrnuli i na reformu pravosuđa i kako građani mogu da utiču na taj proces, a kompletno saopštenje dostupno je u dokumentu ispod teksta.

Dokumenti za preuzimanje

1. Nedostatak proaktivne transparentnosti institucija – otežan pristup informacijama od javnog značaja(preuzmi) – 20.09 KB