Upitne glavne tekovine Petog oktobra – slobodni izbori i smenjivost vlasti

Promena vlasti slobodnim i demokratskim glasanjem, aspekt je političke kulture koji je u Srbiji nastao nakon 5. oktobra, te predstavlja najveću tekovinu „petooktobarskog bunta“. Politikolog Dejan Bursać ističe da ta pravila, zvanično, poštuje i vladajuća stranka zbog reakcija Evropske Unije, ali da je manupulacija u izbornim procesima uvek prisutna. Veteran niške političke scene Branislav Jovanović ističe da ni predstojeći izbori neće biti slobodni, jer je opozocija pristala na loše uslove izbora jer im je stalo do pobede samo u Beogradu.

Pre tačno 23 godine, Srbija je svedočila masovnim demonstracijama koje su obeležile prelomni trenutak u političkoj istoriji zemlje. Petog oktobra 2000. godine, građani Srbije izlazili su na ulice u ogromnom broju da brane izbornu volju iskazanu 24. septembra. Ove demonstracije, koje su predvodili lideri opozicije, ali i građani, postale su ključni trenutak u uspostavljanju demokratije u Srbiji.

Politikolog Dejan Bursać ističe da su slobodni izbori najveća tekovina 5. oktobra, te da je i neposredan uzrok “petooktobarskog bunta” bila jedna vrsta izborne krađe, te dodaje da je tada usvojen aspekt političke kulture da se vlast menja isključivo izborima, koji bi trebalo da budu slobodni, a izborna tela nezavisna i nepristrasna.

Naravno, to je podložno tumačenjima gde su granice izbornog procesa i šta je izborni proces. Mislim da smo i dalje zadržali dve glavne tekovine, a to je da se sam izborni proces odvija glasanjem, koji prolazi bez manje-više većih problema, s obzirom na to da mi nemamo takve blatantne primere krađe glasova, kakve smo možda imali 2000-te ili pre toga. Međutim, imamo druge primere kojima se, i neke druge vlasti ranije, a posebno sadašnja vlast služe u pokušajima manupalacije izbornih procesa – kaže Bursać.

Hibridni režimi, kakvim naziva i režim SNS-a, za Dejana Bursaća poznati su po manipulativnim praskama, u kojima se zvanično poštuju propisana pravila institucija, ali da se unutar njih “zakrivljuje teren i prostor za igru”, kako bi se stvorila određena prednost.

Znamo da se i današnja vlast drži petoktobarskog principa, što se moglo videti koliko im je bilo bitno prilikom onih bojkota izbora, da se vodi politički dijalog 2019. i 2020. godine, pod okriljem EU i drugi deo desne opozicije koji je to hteo da vodi bez EU. Tu se videlo koliko je njima bilo važno da se javno proklamuje da se oni drže fer, slobodnih, demokratskih i poštenih izbora. Ono što se dešava iza kulisa, to je neka druga stvar. I prilikom bojkota izbora, videlo se koliko im je bilo bitno da što više aktera učestvuje, kako bi izborni proces dobio legitimitet, pa je spušten i cenzus – ističe Bursać.

---

“Mi smo naložili vatru, ali se nismo ogrejali”

Govoreći o promenama koje je 5. oktobar trebalo da donese, odbornik grupe „Niš, moj grad“ i učesnik svih izbora od devedesetih Branislav Jovanović kaže da je propuštena prilika da sprovedu lustraciju, te ističe da je najbolja prilika za građane Srbije ipak bio 9. mart, zbog čega kaže da je opozocija “založila vatru, ali se nije ogrejala”.

Do 5. oktobra nije bilo slobodnih izbora, mi smo prvi put tada sproveli slobodne izbore, govorim o Nišu, naravno. Nakon toga u Nišu od 2004. do 2012. godine bilo je slobodnih izbora i odgovorno tvrdim da nije bilo izbornih krađa. Nije bilo ovih sendviča, mitinga, autobusa i ostalih čuda, ali poslednjih 12 godina, Niš je dotakao dno, a mi se moramo potruditi da ne bude gore nego što je sada – kaže Jovanović.

Takođe, Jovanović je kazao da je “sramno” što je opozicija tražila samo beogradske i parlamentarne izbore i dodaje da to nije pošteno prema ostalim delovima Srbije, te da im je jedino Beograd važan, jer je tamo sav novac.

Suština izbora je da neće biti slobodni i pošteni. Opozocija izlazi na izbore i prihvata takve uslove zbog Beograda, u nadi da će tamo pobediti, dok je u unutrašnjosti tuga. Pritisak je na medije, birače i tu se nemilosrdno troše budžetska sredstva u funkciji kampanja. Javni sektor je maksimalno uključen i nikada ovakva izborna atmosfera nije bila, pogotovu sada kada je vlast uzdrmana posle svih dešavanja na Kosovu – ističe Bane Jovanović.

Dok politikolog Dejan Bursać ističe i drugu tekovinu 5. oktobra – smenjivost vlasti i kaže da veruje da vlast može biti smenjena mirno i demokratski, uprskos jedinistvenoj praksi da jedna politička opcija toliko dugo bude na vlasti, Jovanović ističe da poslednjih 12 godina čeka da se mladi ljudi uključe u politiku, te da zbog toga što mladih nema, on se uključuje i “bori pod stare dane”.