Preko 5.000 porodica u Nišu živi od socijalne pomoći

5.209 porodica i 10.360 pojedinaca u Nišu zavisi od socijalne pomoći, podaci su s kojima najveći grad na jugu Srbije dočekuje Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Iako iz Centra za socijalni rad kažu da ti brojevi opadaju, iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava ističu da borba protiv siromaštva mora da bude drugačija.

Podaci Centra za socijalni rad su s kraja 2022. godine pa ostavljaju mogućnost da se do kraja ove godine ti brojevi promene, jer je primetan trend smanjivanja od 2014. godine. Pomoćnica direktora Centra za socijalni rad Lidija Stanković kaže da se s njihovi podaci poklapaju sa podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koji takođe pokazuju pad nezaposlenosti u Nišu.

To što su brojevi manji ne znači da smo mi pobedili siromaštvo. Nisu svi naši korisnici u istoj situaciji, postoje kategorije korisnika koje zaista teško žive, najugroženiji su deca i stara lica bez prihoda koja žive sama. Među korisnicima 51% onih koji su radno sposobni, postoje oni koji zbog trenutne bolesti ne mogu da rade, jedan broj verovatno radi u sivoj zoni, ali ima i ljudi koji su “nesnađeni” i njima zaista potrebna pomoć da nađu posao – kaže Stanković.

Među korisnicima socijalne pomoći više od 30% ljudi nema nikakve kvalifikacije, ima i fakultetski obrazovanih, ali njih je manje od 2%. Lidija Stanković kaže da to potvrđuje da je jedini put da se izađe iz kruga siromaštva obrazovanje i zapošljavanje.

Upravo na tome radimo sa našim korisnicima. Insistiramo da deca idu u školu, zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizujemo prekvalifikacije, realizujemo program radnog angažovanja, trudimo se da ljudi steknu neko iskustvo i lakše se zaposle – ističe Lidija Stanković.

O beskućnicima u Nišu brinu Centar za socijalni rad i Prihvatilište „Mara“, gde trenutno u boravi 9 ljudi.

---

Država priznaje da mora bolje da radi na suzbijanju siromaštva

Republički zavod za Statistiku objavio je da je u 2022. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 20% i u odnosu na 2021. godinu niža je za 1,2%. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 28,1% i u odnosu na prethodnu godinu niža je za 0,3%.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji su prihodi niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2022. iznosio 26.509 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva. Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 47.715 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 55.668 dinara – navode iz RZS-a.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog saopštilo je da država zasnovana na socijalnoj pravdi, da ostvarenje toga cilja prati veliki broj politika i mera, ali priznaju da je potrebno i dalje preduzimati korake koji su usmereni na iskorenjivanje siromaštva, kao jedne od najvećih društvenih nepravdi.

Siromaštvo se posebno pojačava u vremenima velikih kriza, pogađa različite društvene kategorije i ljude različite životne dobi. siromaštvo neretko biva uzrok diskriminacije, čime dodatno otežava, inače težak položaj socijalno najugroženijih. Posebno pojačanu pažnju moramo pokazati kada su u pitanju deca, koja su svakako najranjivija i najosetljivija društvena grupa. imamo poseban zadatak, i kao država i kao društvo, imamo poseban zadatak, da udružimo snage u borbi protiv siromaštva – rekli su iz Ministarstva.

---

“Borba protiv siromaštva mora da izgleda drugačije”

Institucionalni okvir za borbu protiv siromaštva u Srbiji skoro da je nepostojeći – javne politike, koja bi se bavila socijalnom zaštitom ili ona koja bi se odnosila na smanjenje i borbu protiv siromaštva ne postoje, smatraju iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava “A11”. Oni navode da novčana socijalna pomoć nije dovoljna da preskoči rizik od siromaštva u Srbiji.

Prema podacima RSZ prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo je 26.509 dinara, dok je novčana socijalna pomoć 11.122 dinara. Ljudi koji dobijaju socijalnu pomoć ostaju u začaranom krugu siromaštva i bez mogućnosti da sa socijalnom pomoći koju dobijaju žive dostojanstveno – kažu iz “A11”.

Neadekvatan je i odnos novčane socijalne pomoći i minimalne potrošačke korpe – socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo nedovoljna je da zadovolji potrebe koje pokriva minimalna potrošačka korpa. Iz Inicijative “A11” ističu da ona „pokriva“ tek nešto više od jedne trećine iznosa minimalne potrošačke korpe.

Nije novost da rast troškova života u Srbiji najteže pogađa najugroženije građane, odnosno one koji imaju najniže prihode. iako se ekonomski pokazatelji menjaju, iznos novčane socijalne pomoći ih ne prati i presporo se prilagođava rastu cena, što za posledicu ima da korisnici imaju efektivno sve manje novca na raspolaganju – navode iz “A11”.

Zbog svega navedenog smatraju da su socijalna davanja neadekvatna i podsećaju da je obaveza Srbije da unapredi sistem i da obezbedi maksimalno raspoložive resurse radi progresivnog ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu. Dodaju da ove probleme nije moguće rešiti preko noći već za njihovo rešavanje potreban je radikalan zaokret.