Niš tradicionalno na „crnoj listi“ najzagađenijih gradova, Pirot prvi put, ali je „gori“ i od Pekinga

Zvanična ocena kvaliteta vazduha u Nišu i Pirotu za 2022. godinu je ista – bio je prekomerno zagađen. Najveći grad na jugu je sada već tradicionalno na toj „crnoj listi“, šestu godinu zaredom, a u Pirotu su u prvoj godini merenja suspendovanih čestica podaci već pokazali da je zvanično grad sa najzagađenijim vazduhom na jugu. Iz Eko straže navode da je Pirot jedan od srpskih gradova koji je zagađeniji od Pekinga, a napominju i da prema novim podacima u Srbiji čak 18.000 ljudi godišnje umire od aerozagađenja, te da je to „tekuća humanitarna katastrofa koja je apsolutno marginalizovana od strane institucija“.

Suspendovane čestice koje prodiru u pluća i štete zdravlju ljudi bile su i tokom prošle godine, kao i prethodnih, dominantna zagađujuća materija u Srbiji – pokazuje novi izveštaj o kvalitetu vazduha za 2022. godinu.

Opasnije PM 2.5 čestice godišnje ne smeju da prelaze 25 µg/m3, a zvanična merenja su pokazala da je Pirot, gde se zagađenje vazduha meri tek od zimske sezone 2021. godine, bio 6. grad u Srbiji prema prekoračenju tih vrednosti, a pri dnu te liste su i dve merne stanice u Nišu, gde je vazduh 6. godinu zaredom prekomerno zagađen.

Prekoračenje godišnje vrednosti PM2.5 (25 µg/m3 ) zabeleženo je na stanicama: Novi Pazar 43 µg/m3, Užice 41 µg/m3, Valjevo 35 µg/m3, Pančevo Vojlovica 33µg/m3, Smederevo Radinac 33 µg/m3, Pirot 31 µg/m3, Beograd Veliki Crljeni 30 µg/m3, Kraljevo 30 µg/m3, Beograd Lazarevac 30 µg/m3, Beograd Zemun 29µg/m3 , Čačak 29 µg/m3 , Kosjerić 29 µg/m3 Beograd Ovča 29 µg/m3, Subotica OŠ „Sonja Marinković“ 28µg/m3, Beograd Novi Beograd GZZJZ 27 µg/m3, Niš IZJZ Niš 26 µg/m3, Niš O.Š. „Sveti Sava“ 26 µg/m3 i Smederevo Centar 29 µg/m3 – podaci su iz izveštaja.

Niš i Pirot su u 3. kategoriji prema kompletnoj oceni kvaliteta vazduha, a iz Agencije pojašnjavaju da to znači da je vazduh u ovim gradovima tokom prošle godine bio prekomerno zagađen.

To pokazuju i srednje godišnje koncentracije zagađujućih materija, broj dana i sati sa prekoračenim vrednostima.

Rezultati za PM 10 čestice pokazuju da je Pirot bio 17. na listi u Srbiji sa čak 103 dana u 2022. godini kada je njihova koncentracija bila veća od dozvoljene, a 4 mesta iza njega je Niš koji je prema merenjima u OŠ „Sveti Sava“ imao 72 „zagađena dana“, a na mernom mestu u Institutu za javno zdravlje 59 dana bilo je prekomerno zagađenje.

Pokret Eko straža koji se bavi i aerozagađenjem je analizirao izveštaj i objavio da u svim gradovima u Srbiji zagađenje vazduha prelazi normu Svetske zdravstvene organizacije za bar nekoliko puta.

Možemo da vidimo da nikakav napredak nije napravljen, šta više pošto merne stanice postoje u više mesta možemo da vidimo da je situacija gora. Godišnje koncentracije PM2.5 čestica u Pekingu za 2022. su pale na 31.74 što znači da je bar pet gradova u Srbiji zagađenije od Pekinga. U Srbiji godišnje od aerozagađenja umire 18.000 ljudi i to je tekuća humanitarna katastrofa koja je apsolutno marginalizovana od strane institucija – ističu.

Pirot je jedan od tih gradova koji su zagađeniji od Pekinga, a vođa pokreta Eko straža Bojan Simišić ističe da je upozoravajuća statistika o broju smrti od aerozagađenja koju iznose podatak iz godišnjeg izveštaja Evropske agencije za zaštitu životne sredine.

Novi izveštaj ima neke male izmene, recimo da se veći udeo u zagađenju za PM 2.5 pridaje automobilima, iako su i dalje najdominantija individualna ložišta. Što se tiče smanjenja zagađenja praktično ga nema. Iz godine u godinu imamo sve veći broj mernih mesta pa su u suštini izveštaji „gori“ jer tek vidimo koliko je loša situacija u gradovima koji dobijaju monitoring. Prošle godine je usvojen akcioni plan za smanjenje zagađenja za period 2022. – 2030. ali do sada ni jedna mera nije sprovedena – zaključuje Simišić.

Napominje da problem aerozagađenja jeste problem cele Srbije i da je neophodno sistemsko rešenje, ali da bi svaka lokalna samouprava ne samo trebalo da propisuje lokalne mere, već je po zakonu to i obavezna.

Jedna od obaveza su i planovi kvaliteta vazduha za gradove koji su u trećoj kategoriji zagađenosti, poput Niša i Pirota, na šta podseća i Agencija za zaštitu životne sredine, ali u Nišu on više od dve godine nije usvojen, iako jeste izrađen, a Pirot bi posle ovog izveštaja takođe trebalo da napravi ovakav dokument.

Simišić smatra da sistemsko rešenje problema zagađenja vazduha zavisi od celog seta mera, jer je ovaj problem višeslojan i nema poente rešavati samo jedan njegov aspekt.

Kina je uspela da smanji zagađenje u Pekingu za 2/3 za jednu deceniju. Prosečne vrednosti su bile oko 100 PM 2.5, a sada su oko 32. Trenutno Srbija ima bar pet zagađenijih gradova od Pekinga. Ali su smanjili sve što su mogli. Neke od mera bi bile izlazak iz uglja, zabrana prodaja sirovog lignita domaćinsvima, povećanje energetske efikasnosi domaćinstava, zabrana paljenja u domaćoj radinosti, rigorozna kontrola industrijskih zagađivača… – ističe Simišić.

Agencija je u svom izveštaju takođe podsetila da su suspendovane čestice najznačajnije zagađujuće materije koje negativno utiču na zdravlje stanovništva, kao i da je u brojnim studijama pokazana veza između srednje godišnje vrednosti PM 10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo, jer one prodiru direktno u pluća i izazivaju upalne procese i pogoršanje zdravstvenog stanja ljudi sa srčanim i plućnim bolestima.

Podsetimo, premijerka Ana Brnabić je rekla da je njen utisak da građani nisu dovoljno obavešteni o tome da država ovaj problem prepoznaje i da intenzivno radi na njemu, a neke od mera države koje je je istakla su gašenje kotlarnica koje koriste ugalj, mazut i lož-ulje za grejanje, pošumljavanje im je takođe prioritet, posebno u Nišu kao jednom od najzagađenijih, kao i subvencije za prelazak na ekološke načine grejanja.