Niški odbornici i novi porez na imovinu i u čije vreme se živelo bolje

Stabilizacija tržišta nepokrenostni u Nišu omogućava da porez na imovinu neće biti značajno promenjen u narednoj godini, odlučeno je na sednici Skupštine Grada Niša. Dok iz Grada tvrde da porez može biti veći od 0.8% do 3.4% u zavisnosti od zone i vrste nepokrentosti, opozicioni odbornici ističu da je porez na imovinu samo u odnosu na prošlu godinu veći za 12%, a u odnosu na pre 10 godina za više od 300%.

Najveća pažnja niških odbornika bila je kada se govorilo o predlozima odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2024. godinu na teritoriji Niša.

Načelnica Gradske uprave za finansije Nina Ilić istakla je da je tržište nepokretnosti stabilizovano, te da su se zato stekli uslovi da se u narednoj godini porezi na imovinu neće promeniti značajno, već, kako je rekla, u pitanju će biti porez veći za stotinak dinara.

Ja to nikada ne zovem poskupljenjem, jer kada bi umesto 0.35 stope poreza utvrdili da bude 0.4%, kako nam je pre nekoliko godina savetovao Fiskalni savet, međutim Grad Niš se odlučio da ima nižu stopu poreza u odnosu na Beograd, Novi Sad i Kragujevac. Stan po kvadratnom metru u prvoj zoni košta oko 2.000 evra, a prosečne cene za oporezivanje su 1.000 po kvadratnom metru za novi stan – rekla je Ilić.

Nakon što je za govornicom odbornik koalicije “Niš moj grad” Miodrag Stanković rekao da postoji sistemsko povećanje poreza koje traje od 2013. godine i koje je do sada uvećano za više od 300%, te da bi trebalo ukinuti porez na imovinu za jednu nekretninu, dok za svaku sledeću nekretninu progresivno uvoditi poreze na imovinu, usledila je rasprava koja je trajala duže od jednog sata.

Procenat stanovništva koji danas ima novac za kupovinu nekretnina je zanemarljiv u odnosu na procenat stanovništva koji žive u sve većem siromaštvu. Mi se zalažemo za potpuno oslobađanje poreza na imovinu kada se radi o jednoj nekretnini i za progresivno uvođenje poreza na imovinu za svaku drugu nekretninu. Upravljanje javnim finansijama ne znači samo ubiranje poreza, već preraspodelu prihoda od svih nas – izjavio je Stanković.

Odbornici pozicije i opozicije polemisali su nakon toga o tome da li se bolje živelo u vreme kada su jedni ili drugi bili na vlasti u Nišu.

Dok je odbornik Dragoslav Ćirković navodio u procentima koliko je cena namirnica u prethodnih 10 godina i zaključio da se “život meri po frižideru”, gradonačelnica Niša se uključila u diskusiju i rekla da ne živi lošije nego 2013. godine i potom zaključila da isto tako žive i ostali građani Niša.

Ako neko nema, otkud ovoliko automobila na ulicama, 2,4 automobila je po porodici u Nišu, zato što bolje živomo. Zašto u restoran bez rezervacije više ne možete da odete. Statistika je jedno, činjenice su drugo, a to je da mnogo bolje živimo i standard nam je bolji – rekla je Sotirovski.

Nakon završene polemike, govorilo se i o zonama koje će biti oporezivane, te da će zbog greške između Katastra i Uprave za finansije žitelji istih naselja u GO Crveni krst plaćali različite poreze za nekretnine iste veličine.

Zaključeno je da će delovi Beogradske ulice od brojeva 29 do 73 kod Čamurlije, deo Vrtišta, ulice Lipovačka, Sitnička, Lapska, Savinska, Merdarska, Paljinska i Kapetana Dragana Lukića iz četvrte zone biti vraćene u petu zonu.

Sednica održana u sredu, 29. novembra bila je prva u kojoj su odbornici imali prilike da glasaju digitalno.