Novogodišnje čestitke i zahvalnost Nišlijama zbog pomoći slučajnim putnicima tokom Čehoslovačke krize

Dugogodišnja tradicija slanja novogodišnjih čestitki u potpunosti je prešla u onlajn sferu, a kao jedan od značajnijih primera da se njima, pored najtoplijih želja, iskazivala i zahvalnost, jesu čestitke iz 1968. godine, koje su Nišlijama i tadašnjoj Opštini stigle u znak zahvalnosti za nesebičnu pomoć ukazanoj većoj grupi Čeha i Slovaka koje je u Nišu zatekla vest o invaziji na Čehoslovačku.

Prema informacijama iz niškog Istorijskog arhiva, leta 1968. godine, u noći između 20. i 21. avgusta, kada je ugušeno Praško proleće, u Nišu se, vraćajući se sa bugarskog primorja, zadesila grupa od preko 2.000 Čeha i Slovaka koji su tada saznali za invaziju na njihovu zemlju.

Zatečeni lošim vestima, nisu se usudili da nastave svoj put, niti je to bilo moguće, a tadašnja niška lokalna vlast, kako bi afirmisala spoljnu politiku u kojoj je Jugoslavija stala na stranu tadašnje Čehoslovačke, odlučuje da im pruži pomoć.

To se radilo prilično organizovano. Skupština Opštine Niš organizovala je prihvat turista. Popunjeni su svi slobodni kapaciteti u hotelu Sićevo, ali i u ostalim okolnim hotelima, dok je u Čairu bio kamp. Međutim, 500 ljudi moralo je da se smesti po kućama i Nišlije su se dobrovoljno javljale – objašnjavaju iz Arhiva.

Kao jednu od anegdota izdvajaju Nišlijku koja je molila da prihvati jednu čehoslovačku porodicu. Nadležni su je ubeđivali da to nije dobra ideja i da će morati da im kuva, s obzirom na to da je živela u naselju na periferiji grada, daleko od studentskih menzi, gde su se hranili.

Ona je uspela da dobije porodicu, postoje novinski članci u kojima je ona opisivala kako nije znala njihov jezik, ali su se rukama sporazumevali i brinula je o njima. Verovatno je ta priča istinita, s obzirom na broj detalja koji su iznešeni i kojima neko mora da prisustvuje i doživi da bi ih onako verodostojno preneo – kažu u Arhivu.

AMS je pružao pomoć popravke automobila, čak je pokrenut i list Svoboda na češkom jeziku, kao jedna strana A4 formata i izašao je u tri broja za vreme koje su boravili u Nišu.

Pored ovoga, tadašnji Radio Niš dva puta dnevno emitovao je program na češkom sa svim neophodnim informacijama.

Slovaci i Česi su oko nedelju dana proveli u Nišu dok nisu stigle vesti da se situacija smirila i da mogu nazad svojim kućama. Rastanak je i za njih, ali i za Nišlije bio vrlo emotivan, uz brojne zagrljaje i suze, jer su se rodila brojna prijateljstva u svega nekoliko dana.

Čim je stiglo zvanično saopštenje Sekreterijata za inostrane poslove SFRJ da su preko Mađarske otvoreni određeni prelazi, ljudi su upućeni nazad svojim porodicama. Dali su im hranu, Duvanska industrija je pušačima davala cigarete, kupovao im se benzin, sve kako bi im olakšali put – opisuju iz Arhiva.

---

Pisma zahvalnosti za Novu godinu i Božić

Po odlasku Čeha i Slovena, Nišlije su i dalje prepričavale i sumirale iskustva novih poznanstava. Dobar glas o tome kako su pomogli građanima tadašnje Čehoslovačke, ispostaviće se, čuo se i u centralnoj Evropi.

Već od oktobra, kada se situacija smirila, pročulo se za tu priču u Nišu i kako su lepo primljeni i ugošćeni i onda se krenulo sa zahvalnicama koje su uglavnom slate oktobra da bi stizale do decembra. Stizale su iz Praga, Žilina, slali su ih čak i učenici, a bilo je i onih iz studija televizije Ostrava. Uz zahvalnost, čestitali su Novu godinu, čak i Božić – kažu iz Arhiva.

Jedna od interesantnijih je i ona koju je poslalo privatno lice, ali sa službene čestitke fabrike Istra Tabor, koja je proizvodila i prodavala svećice. Pretpostavka je da se verovatno neko od radnika poslužio službenom čestitkom koju je ispisao rečima: „Hvala za prijateljstvo i za pomoć koju ste nam dali ove godine“.

Ovi gestovi zahvalnosti ispunjeni najlepšim željama i dalje se čuvaju niškom Istorijskom arhivu, kao podsetnik na ljudsku solidarnost i nesebičnost Nišlija.