Nišlijka mesecima „bez prebijene pare“, predmet za invalidsku penziju zalutao u PIO fondu

Uskoro će treći mesec otkako Divna Filipović iz Niša, sa tri bajpasa i rakom materice, čeka rešenje PIO fonda da dobije invalidsku penziju. Kaže da je zahtev podnela još oktobra 2023. i da od tada živi “bez prebijenog dinara”, da je desetak puta išla u PIO, ali da je, osim na neljubazne radnike, nailazila samo na izgovore – od toga da su izgubili predmet do toga da je šefica na bolovanju.

Od 18. oktobra, kada je podnela zahtev za invalidsku penziju, do danas, Divna Filipović dobila je samo odluku finansijske komisije da joj se priznaje to pravo.

Išla je, kaže, desetak puta do sada do takozvanog “socijalnog”, odnosno do niške filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Prvo su mi na šalteru rekli da su predmet negde zagubili, pa da navodno pošta nije radila, pa je navodno šefica bila na bolovanju, a niko sem nje to nije mogao da uradi. Vraćali su me, vraćali i vraćali i na kraju mi rekli da dođem pred Novu godinu. Otišla sam, ništa. Onda su mi rekli da dođem posle Nove godine. Odem i tada, opet ništa – žali se Filipović.

Otišla je još jednom nakon toga da vidi šta je sa predmetom, ali su je, kako tvrdi, sačekali neljubazni službenici, od kojih joj je jedan zatvorio šalter.

Kaže da ga je samo pitala da li hoće da pogleda šta se dešava sa njenim predmetom i da je, dok je on kucao za kompjuterom, videla svoj predmet pored, kao i to da na njemu piše “hitno”. Pitala je službenika da li vidi šta je na stolu.

Bezobrazluk, sramno šta rade. Kao onkološki pacijent, sa tri bajpasa, stvarno ne mogu da idem tamo deset puta. Kad sam to rekla, službenik mi je rekao da sačekam malo, pa je onda šefici, koja je bila tu negde, u nekom ćošku, pošao da da predmet. Pitala sam ga zar nije rekao da ona ne radi. Otišla sam još jednom i tada su dali predmet na obradu, tek 5. januara – navodi Filipović.

11. januara, priča dalje Nišlijka, opet je pošla kod referenta, ali je njegova koleginica rekla da nije tu, da je bio tu, ali da je negde izašao. Otišla je i kod načelnice, koja je našla predmet.

Gledala ga je i onda mi rekla da sam podnela zahteve i za starosnu i za invalidsku penziju. Morala sam da podnesem oba, jer nisam znala da li ću dobiti invalidsku. Smatram da su bili u obavezi da me odmah pozovu i pitaju da li hoću jedno ili drugo. Rekla mi je da dođem za 20 dana. To će biti već februar. To se vuče od oktobra – kaže Filipović.

Za sve to vreme, ona je bez ikakvih primanja i preživljava od novca koji joj je dao gazda pekare u kojoj je radila skoro 20 godina. Međutim, ističe da to nije dovoljno za njene potrebe, s obzirom na to da pije dosta lekova i da joj je potrebna posebna ishrana.

Imam svu potrebnu dokumentaciju, sve sam predala 9. decembra. Neki rok je trebalo da bude 15 dana, to bi bilo još 24. decembra, ali mnogo se odužilo – kaže Filipović.

Pitala je, dodaje, muškarca koji je gledao njen predmet da li zna šta značei tri meseca za onkološkog pacijenta. Odgovorio joj je, prema njenim rečima, da zatvori vrata jer ne može više da je sluša.

Komentar i objašnjenje iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Južnim vestima nisu dostavili do objavljivanja teksta.