Za bolji život: pravilna ishrana, emotivna stabilnost, ljuta paprika za sreću – poruke sa tribine u Nišu

Osluškivanje unutrašnjih organa, promena ishrane, disciplina, fizička aktivnost i emotivna stabilnost, ključni su za duži i kvalitetniji život, objašnjava nutricionistkinja iz Niša Ivana Jovanović na tribini u NKC-u i ističe da je važno čitati deklaracije proizvoda, da su dijete nepotrebne, ali i da ljute paprike pokreću hormon sreće.

Promena ishrane počinje detoksikacijom, obično sokovima od voća i povrća koji će “otpušiti” organizam kaže ova nutricionistkinja i dodaje da su nakon toga potrebna dva dana da organizam počne da se navikava na promenu ishrane.

Znak da je detoksikacija organizmu potrebna su, kako kaže, učestale glavobolje, nedostatak energije, pospanost. Takođe, tvrdi da zbog toga što se organizam hrani rezervama iz jetre i mišića, a kasnije i masti, dijete nisu potrebne, već tri obroka i dovoljno vremena da organizam miruje.

Detoksikacija je potrebna jednom ili dvaput nedeljno, čak i kada se osećate dobro, jer nikada ne znate šta organizam poručuje. Dan bi uvek trebalo početi vodom, koja je ključ svega i njom spiramo ono što se nataložilo u crevima tokom prethodnog dana. Pored toga i naš mozak traži hidrataciju – započinje Ivana Jovanović.

Iako se o zdravlju govori samo kada je narušeno, ističe Jovanović, važno je u toku dana osluškivati potrebe unutrašnjih organa, naročito prilikom odabira namirnica, jer, kako Ivana kaže, usled pogrešnih odabira javlja se umor, pad energije i velike oscijalacije, čak i ako za neke namirnice važi da su zdrave.

Dve zdrave namirnice ako se ne vare u isto vreme, crpe našu energiju, jer digestivni trakt sve vreme ne zna šta će sa tim namirnicama. Primera radi meso se vari tri sata, a tvrdi sir čak 6 sati. U celokupnom varenju opterećujemo ne samo digestivni sistem, koji kroz želudac i creva tera pankreas da luči insulin. Ide do jetre koje ne zna da li će odvajati dobro od lošeg ili će raditi na stimulansu insulina – ističe Ivana.

Ako se samo dva dana nedeljno vodi računa o tome koje namirnice mogu da se lako vare ujutru, a koje uveče, nutricionistkinja tvrdi da će se rezultati videti, ali i biti dobar početak promene kvaliteta života.

Govorila je i o homonu sreće, koji utiče na emocije i raspoloženje, te istakla da ga pokreću lako varljiva hrana, voće, povrićem kakao, ali čaša crnog vina, koja je dobar sastojak za digestivni sistem.

Namirnice koje bude taj osećaj zadovoljstva, a da toga nismo ni svesni je i ljuta paprika, koja luči beta-endorfine koji su osnova za naš emotivni dobar status. Istraživanja pokazuju da zbog toga pruža isti stimulans kao i kokain – kaže Ivana Jovanović.

---

Šećer u majonezu, gluten u pasti za zube

Iako su ljudi tokom evolucije naučili da vare proteine životinjskog porekla, Ivana Jovanović tvrdi da organizam ipak ne može da svari sve, te da je dan deo uvek ostane u organizmu.

Važno je da unos mesa bude sa određenim namirnicama, a preporuka je da to bude povrće sa limunovim sokom. U mesu ima određene količine gvožđa potrebnih za organizam, ali ova vrsta mesa koja je nama dostupna istretirana je veštačkim hormonima, da ti hormoni ne mogu da dozvole da gvožđe ostane da živi u mesu – kaže Jovanović.

Da je kocka šećera najbezbolnija, takođe kaže ova nutricionistkinja i dodaje da je bolnijei šećer u ostalim proizvodima, za koje se ne pretpostavlja da će tamo biti.

Ako ne pročitamo deklaraciju na kojoj piše da sadrži šećer, nećemo ni znati. Ima ga čak i majonez u sebi, za kečap zna se odavno. Mnoge namirnice koje smatramo dodacima ishrani sadrže šećer. Mi smo postali tako zavisnici od šećera. Ako ga ne unosimo koliko je telo naviklo, mi smo nervozni, pod stresom i ponovo – ističe.

Problem je i gluten, kaže, i to što se nalazi i u pasti za zube, kremi za lice i u mleku za telo, te se preko kože ili pljuvačne žlezde talože u organizmu.

Pšenica je osnova ugljenih hidrata i vitamina B. To je hranjiva materija, ali u savremenom svetu dobili smo količinu glutena svuda i nemamo enzime za varenje iste. Istraživanja pokazuju da ćemo u jednom trenutku svi postati alergični na gluten – zaključuje Ivana.

Na tribini “Pravilna ishrana – zdrav organizam” koju je organizovao Niški kulturni centar, Ivana Jovanović istakla da je da je u svet nutricionizma ušla nakon što joj je dijagnosticirana bolest, te da je istražujući drugačiji način ishrane pronašla svoju pasiju, te poručuje da ako je mogla ona, mogu svi.