Niški aerodrom u privatnom vlasništvu državne kompanije – strah aktivista i opozicije zbog „čistih“ papira

Aerodrom Konstantin Veliki, koji je pre pet godina predat Republici Srbiji, umesto u javnoj svojini kao što se očekuje, nalazi se u privatnom vlasništvu državnog preduzeća Aerodromi Srbije. O daljoj budućnosti niškog aerodroma iz stranke SRCE kažu da sada, ukoliko država odluči, može biti prodat privatnim avio-kompanijama ili investitorima, s obzirom na to da su papiri „čisti“. Da su to upozoravali i tokom protesta tvrdi nekadašnji direktor NKD-a Mladen Jovanović, kao i to da je pripao privrednom društvu gde odluku može doneti pojedinac.

Pre više od 5 godina, februara 2019, zaključkom Vlade Srbije i sklopljenim ugovorom sa privrednim društvom Aerodromi Srbije, odlučeno je da se nepokretna imovina u javnoj svojini Republike Srbije, uključujući niz katastarskih parcela, unese kao nenovčani ulog Republike u privredno društvo Aerodromi Srbije.

Ovim je osnovni kapital preduzeća uvećan za 8.829.573.171,50 dinara, što predstavlja celokupnu infrastrukturu Aerodroma Konstantin Veliki.

Privredno društvo Aerodromi Srbije osnovano je 2016. godine sa početnim kapitalom od 150.000 dinara, a oktobra iste godine Republika je njihov novčani kapital uvećala za dodatnih 10 miliona dinara. Nakon što su u svoje vlasništvo pridodali i niški aerodrom, upisali su ga kao privatnu svojinu i prisvojili sve parcele, objekte i pistu.

Iz stranke SRCE iz Niša smatraju da prenosom osnivačkih prava odlukom Skupštine 2018. godine, Grad Niš je isključen iz postupka pripajanja javnog preduzeća Aerodrom Niš privrednom društvu Aerodromi Srbije d.o.o čime je lišen eventualnog srazmernog udela u društvu sticaocu, to jest Aerodromima Srbija.

Na osnovu ovog ugovora kao vlasnik se na nepokretnoj imovini koja obuhvata celokupnu infrastrukturu i zemljište aerodroma upisuje privredno društvo Aerodromi Srbije d.o.o. sa oblikom privatne svojine umesto dotadašnjeg vlasnika, što je bila Republika Srbija kao nosilac prava javne svojine. Isto to je Republika učinila i sa aerodromima u Kraljevu, Užicu i Kruševcu, s obzirom da je i infrastrukturu navedenih aerodroma unela kao nenovčani ulog u privredno društvo. Na ovaj način država je postupila protivno Zakonu i to Zakonu o javnoj svojini, Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o javnim preduzećima – kažu iz stranke SRCE.

Upoređujući sa aerodromom Nikola Tesla u Beogradu, koji dat u koncesiju francuskoj kompaniji Vansi, iz Pokreta SRCE navode da je svojina ostala javna, te da će u jednom trenutku ponovo biti u vlasništvu države, dok je slučaj u Nišu da jedno takvo dobro predstavlja i osnivački kapital privrednog društva Aerodromi Srbije.

Grad Niš je previše dao, to je basnoslovna cifra, bez ikakvog učešća i udela. Upitno je i to što je Vansiju aeorodrom u Beogradu dat u koncesuju, ali zemljište je i dalje javna svojina u vlasništvu države i posle isteka koncesije vraća se u vlasništvo Srbiji, a to je trebalo da bude slučaj i u Nišu i nije jasno zbog čega je uknjiženo kao privatna svojina. Država je Železnice Srbije koja je takođe transportno preduzeće ovlastila kao korisnika pruga u Srbiji, koje su u vlasništvu države, to je trebalo tako da se uradi i sa niškim aerodromom – navode iz stranke SRCE.

---

Nema zakonskih procedura da spreče državu da proda zemljište i objekte

Advokat iz Niša Đorđe Veselinović ističe da, iako nije praksa da se državna imovina prenosi na javna preduzeća, ipak će o svim sledećim koracima odlučivati Republika Srbija.

Neće biti zakonskih procedura koje mogu sprečiti državu da zemljište i objekte proda, jer su privatnoj svojini i ne predstavljaju prepreke potencijalnim kupcima – kaže Veselinović.

Sumnju dodatno budi i činjenica da je vlast odabrala da d.o.o. Aerodromi Srbije bude vlasnik aerodroma Konstantin Veliki, a ne recimo akcionarsko društvo, kaže nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović i dodaje da je akcionarsko društvo moglo biti lako rešenje da se Grad Niš održi u makar delu vlasništva aerodroma.

On takođe tvrda da je na taj način niška vlast mogla i da ublaži negativnu reakciju javnosti, ali napominje da se to nije dogodilo jer akcionarsko društvo ne bi moglo odlukom jednog čoveka da proda svoju imovinu.

Da li se Republici isplati takav korak i da li će ga preduzeti? Ne mogu biti potpuno siguran u to. Ali, mogućnost smanjenja ulaganja EU u Srbiju posle izbornih neregularnosti jeste velika opasnost za stabilnost prihoda vlasti. Prodaja niškog aerodroma, Radona i druge imovine širom Srbije može da pomogne da se kupi neko vreme dok se odnosi sa EU “ne srede”. I takva vrsta šićardžijske politike se vodi već celu deceniju i očigledno je da će nas skupo koštati – kaže Jovanović.

Tokom protesta za odbranu aerodroma, Jovanović kaže da su jasno ukazivali na mogućnost takvog scenarija, kao i to da su prenošenjem imovine na d.o.o. Aerodromi Srbije isključene mnoge informacije od javnog značaja, te da je na taj način stvorena mogućnost manipulacije i prikrivanje podataka od javnosti.

Sa jedne strane Republika je imala vremena da se bavi pripremom svih detalja da objedini imovinu i stvori sve uslove da d.o.o. izvuče iz sistema kontrole javnosti i pripremi ga za eventualnu prodaju. Sa druge, nije prstom makla već 5 godina da se reguliše dug Grada Niša u vezi sa zemljištem aerodroma koje mu je nasilno otela bez dinara. Glavnica duga za to zemljište iznosi oko 6 milijardi dinara (više od pola godišnjeg budžeta Grada Niša), a članom 7. ugovora iz 2010. koji je i dalje na snazi, Gradu formalno rastu dugovi u iznosu od 6.313 evra dnevno, počev od 29. jula 2020. Da li se ovaj dug namerno ne rešava da bi vlast, ako zatreba, mogla da Gradu Niš namakne “svilen gajtan oko vrata”, kako je Zorana Mihajlović slikovito predstavila kroz (ne)potrebno nasilnu simboliku – ističe Mladen Jovanović.

Pitanja su poslata preduzeću Aerodromi Srbije i odgovori se očekuju.

---

Od niškog do državnog aerodroma – hronologija događaja

Sa 44 glasa “za” i 5 “protiv” na glasanju koje je ponovljeno i uz odbijanje zahteva opozicionih odbornika za glasanje prozivkom, vladajuća većina u niškom parlamentu izglasala je predlog Gradskog veća kojim se niški Aerodrom “Konstantin Veliki” ustupa Republici na upravljanje bez naknade. Odluka je doneta 22. juna 2018 godine.

Potpisima tadašnjeg gradonačelnika Niša Darka Bulatovića i tadašnje ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović 9. avgusta te godine, Aerodrom „Konstantin Veliki“ zvanično je postao vlasništvo države i pored negodovanja jednog dela Nišlija i brojnih protesta protiv poklanjanja niške vazdušne luke.

Vladica Đurđanović koji je do poklanjanja Aerodroma državi vršio funkciju direktora, nakon podnošenja ostavke rekao je da je saznao kada je Vlada donela zaključak koji je usvojilo Gradsko veće, te da zbog toga ništa nije preduzeo, ali rekao da je plan države bio da preuzme niški aerodrom još 2015. godine.

Već početkom 2019. godine Ministarstvo saobraćaja u saopštenju navodi da je Grad Niš sa kašnjenjem počeo otplatu „aerodromskog“ duga vojsci iz 2009. godine. Tim saopštenjem opovrgnute su ranije najave da će se poklanjanjem aerodroma državi rešiti ta dugovanja.

Pad broja putnika, 12 novih linija, novi direktor, novi Nadzorni odbor, novo preduzeće, nešto nove opreme, jedna destinacija manje, povratak letova za Malme i neobjavljen ugovor sa francuskim Vansijem – to je ukratko priča niškog Aerodroma “Konstantin Veliki” u prvoj godini od zvanične odluke niških odbornika da podrže predlog da Aerodrom pređe u vlasništvo Republike.

Potom su početkom juna 2020. godine iz Ministarstva saobraćaja rekli da je aerodrom vraćen državi, jer Grad Niš nije mogao da ispuni ugovorne obaveze prema Ministarstvu odbrane. Po tom ugovoru planirani su i penali za njegovo nepoštovanje, a u Ministarstvu saobraćaja istakli da će, i pored poklonjenog aerodroma, potraživanja i odnos između dve strane tek da se rešavaju.

Samo mesec dana kasnije oglasila se i Nacionalna koalicija za decentralizaciju i rekli da je od 30. jula Grad dužan da isplaćuje Ministarstvu odbrane 6.313 evra dnevno samo za isplatu kamate na ime dugovanja za zemljište aerodroma.

Objavljena je tri godina kasnije i „Aerodromske deklaracije 018: Građansko-politička tačka saglasja“ koju je trenutno potpisalo 10 stranaka i nevladinih organizacija, a koja je imala 3 zahteva – otpis aerodromskog duga za zemljište, produžetak ugovora sa niskotarifnim kompanijama i vraćanje Aerodroma „Konstantin Veliki“ Nišu.

Neispunjena obećanja o modernizaciji, dug Nišlija koji raste i manji broj “low cost” linija, dočekale su Nišlije i 2022. godine, a stručnjaci su i tada smatrali da preuzimanje i dalje nikako ne može da se opravda.

Ovakvim postupanjem otvara mogućnost buduće privatizacije i otuđenja aerodroma u Nišu, ističu sagovornici i pitaju da li ovo može biti presedan za stavljanje ostalih dobara u opštoj upotrebi kao ulog u kapital privrednih društava, a sve iza kulisa i očiju javnosti.