„Kvantni skok u rikverc“ – autobuska stajališta u Nišu dobila analogne table

Autobusko stajalište na Trgu kralja Aleksandra, jedno od najprometnijih u Nišu, dobilo je analognu tablu na kojoj brojevi pokazuju kada koja linija stiže. Takve table dobiće i druga stajališta i one koštaju mnogo manje nego digitalne, kakve imaju Beograd i Novi Sad. Reč je o performansu niških aktivista povodom brojnih problema koje građani imaju sa javnim prevozom.

Ako već Niš nema digitalne table koje bi onima koji čekaju autobus olakšale i pokazivale kada će on stići, mogu da imaju analogne, kaže aktivista Miloš Bošković, glavni koordinator za analogna stajališta u gradu.

Nudimo analogizaciju autobuskih stajališta, da lepo imamo običnu tablu na kojoj može da se piše flomasterima. To je jedno jeftino rešenje. Oni imaju višak zaposlenih u Direkciji za javni prevoz, pa ti ljudi mogu da izađu na teren i svaka stanica da ima svog domaćina koji tu stoji, razgovara telefonom i dobija dojave kad stiže autobus i lepo menja brojeve. Mislim da bi to koštalo 500 dinara po stanici – navodi on.

Uostalom, dodaje aktivista Ljuba Kostić, digitalizacija otuđuje ljude, a analogne table bi funkcionisale tako što bi čuvari stajališta telefonom dobijali dojave o tome kada stiže autobus i menjali brojeve na tabli.

Dugo čekamo tu digitalizaciju, milijarde dinara poreskih obveznika su date za poboljšanje javnog prevoza. Ima dosta ljudi u javnim preduzećima kojima je potreban posao, pa mogu da budu koordinatori na stajalištima. Pametna stajališta smo dobijali, ali su nestala sa nestankom pameti. Nema ih. Zato možemo da imamo ova dovitljiva stajališta – priča Kostić.

Aktivista Danijel Dašić poručuje: “Papir i olovka, braćo Srbi, a ne digitalizacija i žice”, jer kaže da struja i žice mogu da predstavljaju opasnost. U originalnoj verziji su zamislili da to bude dovikivanje, ali su ipak odlučili da koordinatori stajališta koriste makar telefone da ne bi pravili buku.

U neko drugo doba, 2012, imali smo digitalne table. Malo se ko seća toga. Tada su duvali neki politički vetrovi i oduvali mnogo toga, pa i te table. Treba da pomognemo gradskoj vlasti da napravi svrsishodne table jer javni saobraćaj na godišnjem nivou plaćamo oko 12,5 miliona evra. To bi omogućilo i dodatna zapošljavanja. Ako imamo domaćine kvartova koje je uvela Mediana, mogli bi da zaposle 200-300 ljudi koji su to zaslužili učešćem na raznim skupovima, pa da imamo i domaćine stajališta – ističe Dašić.

Aktivisti kažu i da brojne stanice uopšte ne primećuju jer nemaju stajališta, a kao neke od problema navode skup javni prevoz i to što autobusi rade na dizel.