„Kažite kad počinjete da nam rušite kuće“ – građani Niša plaše se da će ostati bez doma zbog brze pruge

Cvetko Stević iz sela Trupale živi pored železničke stanice i zabrinut je da će ostati bez doma zbog izgradnje brze pruge Beograd – Niš. On je samo jedan od brojnih građana koji su nezadovoljni i zbunjeni napustili javnu prezentaciju izmena prostornog plana koju su održali predstavnici niške i republičke vlasti.

Predsednik Opštine Crveni Krst Miroslav Milutinović navodi da će više od 30 kuća u niškim selima biti srušene zbog pruge, ali da će verovatno biti srušena i zgrada Opštine.

Šta ulazi u eksproprijaciju, a šta ne i kada će rušenje vikendica, kuća i pomoćnih objekata početi da bi se tu gradila brza pruga i sve što je oko nje potrebno – samo su neka od pitanja na koja mnogi meštani Trupala, Vrtišta, Popovca, Mezgraje i aleksinačkih sela danas nisu dobili odgovore.

Uvažavam ja evropski put i sve to, ali mora da se sagleda i čovek. Eksproprijacija je vid prodaje, niko ne spominje porez na kapitalnu vrednost. Ako prodam kuću za 50.000 evra, država će da me oporeže i uzme mi recimo 5.000 evra. Znači, mi smo oštećeni. Možda to ljudi ne znaju. Duguješ tamo, duguješ onamo, pa se zapitaš šta zapravo ti uzimaš. Šta da radim s tim parama ako mi uzmete kuću? Imam 75 godina, šta će mi pare? Da kupujem plac i gradim kuću – poručuje Cvetko Stević.

Da bi mogao da ostane bez vikendice u Vrtištu, Vlasta Đorđević je saznao preko advokata, koji su se, kažu žitelji, “rastrčali” po selima kroz koja će pruga proći da im nude da ih zastupaju, za šta traže određeni procenat.

Interesuje me da li mi se vikendica zaista oduzima ili ne. Nikakvih informacija nema ni od koga. Advokati nude zastupanje za 5% ili 10%, od njih smo i saznali za sve. To je u Jastrebačkoj ulici. Vikendica je na deonici gde će biti pruga – kaže Đorđević.

Novica Jocić iz tog niškog sela, sa druge strane, zabrinut je za fudbalski teren kluba Vrtište, za koji kaže da ove godine proslavlja pola veka postojanja, ali da je u planu da brza pruga prođe kroz njega.

Projektom je predviđen nadvožnjak sa zemljanim obodima i stubovima. Tamo gde je moja kuća najmanje tri ulice se zatvaraju. Čovek kad izađe iz kuće, može samo da udari u taj bedem. Mora da se napravi neka obilaznica. Naše selo je lokalna zajednica zaboravila – žali se Jocić.

Žalili su se građani i zbog ukidanja brojnih stanica, ali i zbog planiranih nadvožnjaka i podvožnjaka.

Ukidate stanice, šta sa decom koja putuju u školu iz Aleksinca u Niš? Roditelji nemaju pare da plate autobusku kartu 10.000 ili 12.000 dinara. Ukidate stanicu u Mezgraji, Grejaču, supovački most, a ima puno nas koji putujemo vozom. Treba da idem iz Mezgraje do Trupala da uhvatim voz da stignem u Aleksinac. Ukidate stanice stare više od 100 godina – poručila je predstavnicima vlasti Radmila Mirković.

---

Građanima kojima kuće nisu legalizovane samo naknada u visini cene građevinskog materijala

Privremeni direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić kaže da će eksproprijacija uslediti posle usvajanja planskog dokumenta, kada Vlada proglasi da je on od javnog interesa i da zahteva eksproprijaciju, koja zahteva i posebnu tehničku dokumentaciju.

U eksproprijaciju će ući i legalizovani i nelegalizovani objekti na trasi buduće pruge, ali će obeštećenja biti različita.

Cena za eksproprijaciju se određuje na osnovu prosečnih vrednosti nepokretnosti, bilo da je reč o zemljištu ili objektima. To se utvrđuje na osnovu regularnih ugovora o prometu nepokretnosti i to radi Poreska uprava. Cena će zavisiti i od stanja objekata, za svaki će se raditi posebno veštačenje – navodi Milić.

Međutim, za nelegalizovane objekte uzima se vrednost građevinskog materijala. Milić dodaje da niko od građana ne sme da ostane bez krova nad glavom, ali da “ne može da se ispuni svaki javni interes” jer su sistemi “kruti” i složeni.

To su sela. To su stare kuće i mnoge ne mogu da se legalizuju iako su dobro očuvane i sad će neko ko ima manju kuću da dobije više para jer je ta kuća legalizovana – kaže Radmila Mirković.

Žitelji su postavili i konkretno pitanje: “Kad mi možemo da očekujemo rušenje i kad da počnemo da se spremamo za selidbu?”. Međutim, projektanti su im odgovorili da nisu ovlašćeni da na to odgovore.

Bez odgovora, mnogi su sastanak napustili pre završetka, a zbog izliva nezadovoljstva prisutnih građana govornici se u više navrata nisu ni čuli.

---

“Ako hoćemo da se nešto uradi, moramo nešto i da izgubimo”

Na pitanje u vezi sa problemima ljudi zbog eksproprijacije, predsednik Opštine Crveni Krst Miroslav Milutinović odgovara – “negde moramo nešto i da izgubimo ako hoćemo da se nešto uradi”.

Jedan od odgovora projektanata građanima bio je da nemaju odrešene ruke, već projektni zadatak po kome moraju da rade.

Projektni zadatak ne određujemo mi, već investitor i upravljač. To je naš zakon. Naš glavni uslov je da voz ide brzinom od 200 kilometara na sat i da se tokom izvođenja radova odvija saobraćaj. To su teški uslovi za projektanta – naveli su oni.

Građane koji su postavili pitanja projektanti, direktor Milić i glavna urbanistkinja Niša Lidija Stefanović Nikolić upućivali su uglavnom da napišu primedbu do 9. aprila, do kada traje javni uvid.

Međutim, građani se žale da je to premali rok. Javna sednice Komisije za javni uvid zakazana je već za 22. april ove godine, ali u Jagodini.

Nacrt izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd – Niš građani mogu videti na e-servisu.