Ana Ilić iz Niša poezijom širi svest o retkim bolestima

Ana Ilić iz Niša koja boluje od Fridrajhove ataksije, diplomirani je filozof, piše poeziju i svojim stihovima, kako kaže, želi da doktane ljudska srca i motiviše one koji boluju od teških bolesti na borbu. Za sebe kaže da je od “čudesne devojčice koja piše čarobne stihove”, postala je mlada i ambiciozna devojka koja je voljna da radi na promenama i smatra da u tome uspeva.

Iako boluje od retke, teške i neizlečive bolesti, to je ne sprečava da se trudi da bude nada i podrška onima koji su se, poput nje, zatekli na margini, umesto u centru života.

Odučila sam da poezijom zakoračam u život i budem predvodnik na stazi psihičkog i fizičkog izbavljenja. Mislim da se čitajući moje stihove, svi mogu pronaći. Znam da su, do sada, moje pesme dotakle veliki broj duša, otvorile ih, oplemenile, ohrabrile. Želim da podignem svest kod svih ljudi, bilo da su oni bolesni ili zdravi – priča Ana Ilić.

Rođena u Vranju, odrasla u Vladičinom Hanu, fakultet je završila u Nišu gde i sada živi i radi. Tokom tih selidbi, iako u ivalidskim kolicima, kako kaže, imala je neprestanu želju za novim saznanjima i pronalaženjem odgovora na najvažnija životna pitanja.

Suočena sa izazovom oboljenja i osnovnim porivom za očuvanje života, pronalašla sam svoj dar, počela da svoje misli i osećanja prenosim na papir, i oblikujem ih u tekstove i pesme. Nepokolebljivu težinu reči – neizlečivo, odlučila sam da umanjim nesvakidašnjim poetskim darom kroz koji sam otkrila sopstvenu stvaralačku moć. Iz svake moje pesme izviru spoznaja i svetlost istine. Vremenom sam od “čudesne devojčice koja piše čarobne stihove”, postala mlada i ambiciozna devojka koja razmišlja o svojoj budućnosti, voljna da radi na promenama – ističe Ana Ilić.

Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja, kako književnih, tako i onih za aktivizam. Među njima se izdvaja “Crni biser”, nagrada za širenje svesti o retkim bolestima, u kategoriji pisanih medija, koju dodeljuje ugledna Evropska organizacija za retke bolesti (EURORDIS).

Niko ne može Ani da ospori hrabrost dok se suočava sa životom na svoj način, stihovima, u okolnostima koje su se isprele oko nje, niti da joj zauzme mesto koje joj rođenjem pripada, neospornim talentom, izrazima, metaforama i stvarnosti dok govori o tome kako se bori i pobeđuje – priča Anin otac, Goran Ilić.

Pisac Ljubivoje Ršumović rekao je da “poput eksplozije u kamenolomu niču Anine pesme i donose na lica poseban osmeh”, glumica Mira Banjac je “zadivljena Aninom unutrašnjom snagom”, a slično su o Ani govorili i drugi pisci, glumci i novinari.

Poslednjih godina putem svojih profila na društvenim mrežama, Ana pokušava da ohrabri druge devojke sa invaliditetom kada su emotivni odnosi u pitanju.

Nedavno sam se verila sa mladim arhitektom Stefanom. To mi je jedan najvažnijih i najljepših događaja u životu i nadam se da ću i druge devojke inspirisati jer zaslužuju da žive kao i svi ostali – ističe Ana.

Ana Ilić godinu dana vodi svoju najvažniju bitku – u svetu je priznat prvi i jedini lek za Fridrajhovu ataksiju, koji usporava napredak bolesti i poboljšava kvalitiet života i koji košta 370 hiljada dolara godišnje. Sa još par osoba u Srbiji koje boluju od iste bolesti, Ilići su pokrenuli inicijativu da Srbija lek učini dostupnim, ali država to još nije prepoznala.