Revolucionarna analiza „Ćele-kule“: Najmlađi imao 11 godina, najstariji preko 50

Antropološka analiza lobanja iz Ćele-kule pokazala je da su svih preostalih 58 lobanja pripadale osobama muškog pola. Najveći procenat starosti bio je od 20 do 25 godina, a da je među njima i lobanja 11-godišnjeg dečaka. Istraživači još uvek ne mogu da potvrde da li je lobanja za koju se pretpostavlja da je pripadala Stevanu Sinđeliću zaista njegova, ali su sigurni da Osmanlije nisu drale kožu sa lica.

Doktorka fizičke antropologije Nataša Šarkić predstavila je rezultate druge faze projekta „Novo lice Ćele-kule“ zasnovane na analizi kostiju lica i zuba, kojom su ustanovili da su svih 58 preostalih lobanja pripale osobama muškog pola, kao i to da je zabeležen manji broj povreda stečenih tokom života od onog koji su očekivali.

Ona ističe da dobijeni podaci biti upotrebljeni kako bi se što verodostojnije uradila kasnija rekonstrukcija lica, a ti podaci biće dopunjeni i informacijama da li su srpski vojnici patili od nekih bolesti, neuhranjenosti tokom detinjstva i drugim podacima.

Međutim, ističe da zbog toga što su neke lobanje u lošem stanju, nisu uspeli za sve da odrade antropološku analizu, ali jesu za 78 odsto njih. Njihova analiza pokazala je da je 40 % lobanja pripadalo osobama od 20 do 25 godina, 31% lobanja pripadao je muškarcima od 25 do 39, dok je jedna lobanja pokazala da je ta osoba u trenutku smrti bila starija od 50 godina.

Takođe, Nataša Šarkić kaže da su pronašli i jednu lobanju dečaka.

Podatak je da je među 58 lobanja sigurno lobanja najmanje jednog deteta od 11 godina. Možda i dva, jer u drugom slučaju sačuvan je samo deo donje vilice, dok je u prvom slučaju sačuvana cela lobanja i sa sigurnošću znamo starost deteta. To dete je ubijeno udarcem u glavu tupim predmetom, što je i najtužniji podatak do kojeg smo došli sa ljudske tačke gledišta. Bilo je osoba i od 50 godina, što govori da je kompletno stanovništvo učestvovalo u tome, jer to nisu uobičajene godine za stasavanje vojnika, niti je 50 godina neki uobičajeni uzrast kada neko ide u borbu – rekla je Šargić.

Analiza je pokazala vidljive tragove dekapitacije, odnosno odsecanja glave, što je slučaj i sa lobanjom za koju se pretpostavlja da je pripadala Stevanu Sinđeliću, a koja je u spomen-kompleksu Ćele-kula izdvojena sa strane. Nataša Šarkić ističe da su pronašli i tragove povreda koje su stečene tokom života, ali zarasle, kao i dva traga svežih povreda.

I dalje ne možemo da odgovorimo na to da li je lobanja za koju se pretpostavlja da je pripadala Stevanu Sinđeliću zaista njegova. Što se uzrasta tiče poklapa se, jer znamo godinu rođenja i datum smrti. Rezultati su pokazali da je lobanja pripadala muškarcu koji je bio u kasnim tridesetim godinama. Ima zaraslu ranu koja se poklapa sa istorijskim podacima da je Sinđelić bio ranjavan i imao je dve sveže povrede – kaže Nataša Šarkić.

Nedoumicu da lobanja Stevana Sinđelića, i posle ekslozije nastale pucanjem u barut, može biti tako dobro očuvana, Nataša Šarkić kaže da su joj otklonili najbolji forenzičari iz Španije koji su rekli da ukoliko nije bio toliko blizu i ako je Sinđelić okrenuo glavu dok je ispaljivao metak, glava je mogla da ostane očuvana.

Analiza je otklonila još jednju istorijsku sumnju da su Osmanlije skidale kožu sa odrubljenih glava, kao i to da su srpskim vojnicima odsecane uši i nosevi, a Nataša Šarkić ističe da rezultati nisu pokazali nikakve tragove, te da je izvesno da su glave vojnika uzidane cele.

Zaključuje da su istraživačima i dalje mnogi podaci iz tog perioda nedostupni i nepoznati, ali da će finalni rezultati projekti biti završeni najverovatnije do kraja godine. Takođe, najavljen je i dokumentarni film o njihovom istraživanju, koje će Nišlije moći da pogledaju na završnoj prezentaciji.