Malo budućih studenata žele da budu učitelji i nastavnici – niske plate, a loš status

Iako su učitelji, nastavnici matematike, fizike i tehnike deficitarna zanimanja, što znači da bi oni koji steknu diplomu za njih brzo pronašli posao, veoma mali broj mladih koji upisuju fakultete se odlučuje za takozvane nastavničke smerove. Tako se za smer fizike prijavilo samo njih 8, za filozofiju 5, a za profesora tehnike i informatike njih 4. Dekanice niškog Filozofskog i vranjskog Pedagoškog fakulteta kažu da je razlog to što profesije učitelja i nastavnika nisu cenjene, malo su plaćene, a nose veliku odgovornost i rizik.

Prijave za ovogodišnji upis budućih studenata na fakultete Univerziteta u Nišu pokazale su da se i dalje nastavlja trend opadanja interesovanja za studijske programe koji obrazuju buduće nastavnike i učitelje.

Za smer profesora tehnike i informatike na Pedagoškom fakultetu u Vranju prijavila su se 4 kandidata, a za učiteljski smer njih 34.

Nažalost, tako prolaze nastavnički fakulteti. Nekada je profesija učitelja bila jako popularna i mi smo upisivali veliki broj studenata, ali onda je bilo reakcija da imamo hiperprodukciju učitelja na biroima i smanjio se broj kandidata. Međutim, za kratko vreme desilo se da situacija bude potpuno obrnuta – objašnjava dekanica Pedagoškog fakulteta Dragana Stanojević.

Kaže da se oseća poslednjih godina nedostatak učitelja i vaspitača na tržištu, a da je izrazito deficitarno zanimanje profesora tehnike i informatike.

Taj posao negde često rade nestručni ljudi, tako posao često dobijaju i naši nesvršeni studenti informatike, jer su deficitarni izuzetno – objašnjava Stanojević.

Međutim, iako ih je sve manje i lakše mogu dobitit posao, mladi se pre odlučuju za druge opcije od nastavničke profesije, a dekanica Filozofskog fakulteta i sociolog Natalija Jovanović kaže da je to povezano i sa statusom profesora i sa tim šta se dešava u školama poslednjih godina.

Sa jedne strane postaju deficitarna zanimanja, a sa druge strane ne raste interesovanje za te pozive, a sve jer je status tih stručnjaka loš. Mislim da su male plate za posao koji obavljaju, a odgovornost je ogromna, a nisu ni zaštićeni – objašnjava Jovanović.

Napominje da su mladi svesni da sa manje truda mogu završiti neki kurs ili onlajn savladati neku oblast IT-a, a da za to budu višestruko plaćeni nego u prosveti.

Sa druge strane, škola je izgubila vaspitnu funkciju i nastavnici se spremaju samo za svoju struku i nisu spremni da se nose sa ponašanjem đaka. Prevelika su očekivanja roditelja, a prevelika su i očekivanja dece, tako da oni koji se odluče da budu nastavnici su pred višestrukim izazovima – objašnjava dekanica Filozofskog.

Da su niske plate i nesigurna pozicija nastavnika u školama razlog što nastavnički smerovi loše prolaze, smatra i prodekanica za nastavu niškog Prirodno-matematičkog fakulteta Tatjana Anđelković, prodekan za nastavu PMF-a.

Dok za njih nema interesovanja, iako su nastavnici matematike i fizike deficitarni, smerovi koji imaju pokriće u nekoj drugoj oblasti, kao računarski, su popunjeni i sva se mesta popune u prvom roku – objašnjava Anđelkovićeva.

Na niškom PMF-u ove godine je za smer fizike prijavljeno 8 kandidata, za matematiku 11, za geografiju 14, a za biologiju 18.

Malo je interesovanja i za profesore jezika – za studijski program srbistike na Filozofskom prijavilo se 28 maturanata, za ruski jezik njih 10, a za francuski 21.

Najveće interesovanje je za studije psihologije, anglistike, arhitekture i medicine.