Sava Ranđelović: „Bili smo otpisani, ali smo pokazali da ne treba gubiti veru u nas“

Deo je ekipe koja je osvojila sve. Svetski šampion, na vrhu Evrope, na tronu Olimpa čak tri uzastopna puta. Rođen u Nišu, gde je započeo karijeru, odrastao u voljenom mu Doljevcu, Sava Ranđelović kaže da su retki verovali u vaterpolo reprezentaciju Srbije koja je pokazala zašto je najbolja i u Parizu nedavno treći put osvojila Olimpijske igre. Koliko su mu značile reči Novaka Đokovića, seanse sa psihologom i nekadašnjim olimpijskim pobednikom Andrijom Gerićem, ali i o putu do zlata priča za Južne vesti.

Svetski, a naš kod Save Ranđelovića dobija pravi značaj. Osvojio je sve što se moglo sa reprezentacijom, uz Dušana Mandića i Nikolu Jakšića, jedini ima tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u kolektivnom sportu za Srbiju. Ima tri zlata još jedan rođeni Nišlija Nikola Karabatić, ali za drugu državu. Utisci iz Pariza, kaže, još se sležu.

Sve je još uvek sveže, kada prođe više vremena i kada prestanem da razmišljam, postaću svestan šta smo uradili – počinje priču Sava Ranđelović.

Počelo je teško, u četvrtfinale je Srbija otišla kao četvrta u grupi, ali snagu, iskustvo i volju je pokazala kada je bilo najpotrebnije.

Sve vreme smo bili kao jedan, kada smo uspeli posle neuspeha i poraza od Australije da se podignemo. Bili smo psihički zreli i jaki. Ima tu i starijih, ali smo po godinama i iskustvu jako mladi. Imali smo 7 debitanata na Olimpijskim igrama koje, znate kakvo takmičenja, ali bili smo dovoljno zreli i mirni da posle te utakmice se izdignemo i pokažemo. To mi je obeležilo, kao i pobeda protiv Grčke u četvrtfinalu, koja je bila pokretač svega što se desilo – kaže Ranđelović.

Posle poraza od Australije u olimpijsko selo stigao je najbolji teniser svih vremena Novak Đoković, najbolji sportista Srbije, a kada se pojavio u sobi gde su bili vaterpolisti – nastala je tišina.

U pravom momentu je došao da nas otrezni i da nam kaže da mi to možemo. Da podeli sa nama svoja iskustva koja su nam bila od velikog značaja – priča Sava.

Ekipa sa 7 debitanata, nekoliko njih po godinama mladi, po stažu iskusni, bili su ekipa koju je selektor Uroš Stevanović izabarao za odbranu olimpijskog zlata. Sada u ulozi iskusnog i starijeg Sava Ranđelović prenosio je ono što je slušao i upijao od legendi našeg vaterpola.

Pričali smo svi i sa psihologom kada smo radili. Gledali smo na ovo takmičenje kao da je jedan običan turnir. Nismo stvarali sliku da su to Olimpijske igre i da pravimo pritisak koji ovo takmičenje nosi. Davali smo savete kako da se ponašaju u olimpijskom selu jer tamo ima 15.000 sportista među kojima su oni koje su gledali na televiziji i oni sa kojima bi se slikali. Savetovali smo im da ne obraćaju pažnju na to, da ne gube fokus, kao što su nama pričali kada smo prvi put bili na Igrama. Samo smo preneli znanje i iskustvo. Mislim da su super prihvatili, što se i videlo. Nije se osećalo da imamo i mlade, debitante. Sve je bilo super – kaže Ranđelović.

U timu vaterpolo reprezentacije u ulozi psihologa bio je nekadašnji olimpijski šampion u odbojci (Sidnej, 2000. godine) Andrija Gerić koji je, prema rečima Save Ranđelovića, mnogo značio.

Mnogo je uticao na nas. Imali smo mnogo zajedničkih seansi gde smo pričali o svemu, radili smo razne vežbe. Njegov udeo je veliki. On je učestvovao na Olimpijadi, osvojio zlatnu medalju i zna, a završio je i školu za to, pa zna kako da se nosimo sa pritiskom, pogotovo četvrtfinalnom utakmicom koja nam je bila najteža. Imali smo dosta situacija gde smo ispadali u četvrtfinalima – kaže vaterpolista iz Doljevca.

Tri puta je Sava Ranđelović učestvovao na Olimpijskim igrama – u Riju 2016. godine, u Tokiju 2021. godine i sada u Parizu. Sve su posebne na svoj način, ove poslednje ipak „posebnije“.

Sve su drugačije. Izdvojio bih Pariz jer niko nije verovao u nas i u to da možemo da osvojimo medalju, a kamoli zlatnu medalju. Bili smo dve godine bez odličja, sami smo verovali i naše porodice i samo smo mi znali kroz šta prolazimo. Ovu medalju bih izdvojio jer smo bili otpisani i na kraju smo uverili sve da možemo sve i da ne treba gubiti gubiti nadu u nas. Samo nam je trebalo vremena da kliknemo i da dođemo na taj nivo da budemo oni pravi – priča.

Niš je rodni grad 27 olimpijaca sa 19 medalja, među kojima su tri najsjajnije Savine. Vremena za odmor ima sve manje jer se 2. septembra vraća u Budimpeštu gde ga čekaju klupske obaveze u Vašašu.

Očekuje nas teška sezona, igramo i Ligu šampiona. Vraćam se i kreće sve ispočetka – završava Sava.

Tokom boravka u Doljevcu i Nišu imao je prijem u Gradskoj kući u Nišu gde je dobio 300.000 dinara i taj novac će, kako kaže, dati u humanitarne svrhe.

Skroman u ponašanju, veliki na delu i u bazenu, možda se jednom i vrati u svoj Niš odakle je krenuo u osvajanje svega.