U planu da se beloglavi sup vrati u Sićevačku klisuru posle više od 70 godina

Nakon što su uspeli da spreče izumiranje beloglavog supa i u rezervatu Uvac napravili brojnu koloniju, iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica žele da naredne godine vrate ovog korisnog lešinara i u Sićevačku klisuru gde je poslednji put viđen krajem 50-ih godina prošlog veka.

Prema rečima Saše Marinkovića iz Fondacije za zaštitu prica grabljivica, postoje jasni podaci da su se u klisuri kraj niškog sela Sićevo gnezdili beloglavi supovi.

Imamo čak i podatak da je 1957. godne jedan sup izvađen iz gnezda odatle i odnet u zoološki vrt – kaže Marinković.

Objašnjava da su u zapadnoj Srbiji uradili veliki posao oko repopulizacije supova i da sada imaju 8 kolonija, tako da je prirodno da probaju da ga vrate i u drugi deo zemlje gde je već ova ptica nekada boravila. Zato je ideja da se on vrati u jugoistočnu Srbiju.

Marinković kaže da je prvi korak otvaranje hranilišta, nakon čega bi doveli ptice, jer bi one teško mogle da dođu same do hranilišta.

Kada se formira hranilište, tu bi se donelo jato kome je oko pola godine do godinu dana potrebno da se aklimatizuje i ono boravi tu to vreme u kavezu. Onda se to jato pušta. Oni su društvene ptice, ne mogu pojedinačne ptice da se puste, već samo jato. Ako je hranilište tu, oni će se samo preseliti na susednu stenu. Kada se prvi put pojavi i neki drugi par koji je iz divljine, dakle nije ptica koju smo mi tu spustili, smatra se da smo uspeli da ih vratimo. Za to treba 3 do 5 godina da prođe – objašnjava Marinković.

Napominje da bi vraćanjem supa, možda vratili još jednu pticu koja je iščezla iz Srbije.

Tu je odmah Suva planina, gde se gnezdio orao bradan, vrsta koja je iščezla u našoj zemlji. 2025. godine kreće program u Bugarskoj za vraćanje orla bradana. Ako bi supovi bili tu u Sićevu, onda bi privukli i druge lešinare. Oni su zapravo osnovna vrsta. Tak da bi imali veliku šansu da vratimo i orla bradana na Suvu planinu – objašnjava naš sagovornik.

Kaže da su sa programom na Uvcu krenuli od nule i da imaju iskustvo u tome, te da smatraju da će uspešno krenuti i sa programom u Sićevačkoj klisuri, ali da država mora da stane iza njih.

Već smo razgovarali sa klaničarima i stočarima u Nišu i veliko je interesovanje, jer postoji problem i veliki trošak oko odlaganja stočnog otpada – objašnjava Marinković.

---

Čistač prirode i simbol na srednjevekovnim grbovima

Iako reči grabljivica i leširan za neke imaju negativni prizvuk, Marinković napominje da je beloglavi sup jako značajan za prirodu, ali pre svega i za ljude.

Sup je jedina vrsta ptica grabljivica koja ne ubija svoj plen, ona je lešinar. Ima dosta starih verovanja u narodu da je to polu sveta ptica. Jer je nekada narod znao da je on koristan, on uklanja uginulu stoku i štiti od zaraze. On je čistač prirode, jer kada njih nema uginula stoka truli, niko to ne čisti, kvare se vodotokovi – objašnjava.

Ističe da su i oni često inspiracija za umetnike, kao i da imaju veliki nacionalni značaj. Karakteristična glava obrasla paperjem, sa grivicom u dnu vrata jedinstvena je u prirodi i nedvosmisleno je prikazana na grbovima srednjevekovne Srbije. Beloglavi supovi se nalaze na grbovima Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića.