Poslednji dan rektora Antića – vladar Univerziteta sa tragovima bezakonja

Još danas niškim Univerzitetom upravlja Dragan Antić koji je već 12 godina rektor, a od sutra će biti „samo“ prorektor. Njegovu dugogodišnju „vladavinu“ opisujemo u istraživanju o spornim poslovima, trošenju javnog novca, ugovorima sa samim sobom i raznim drugim nepravilnostima koje čekaju i sudski rasplet. Dok su dokumenti i izvori Južnih vesti „glasni“, Antić ćuti.

Nezakonito trošenje para na plate zaposlenih i naplaćivanje za prisustvovanje sednicama Senata i Saveta, višak zaposlenih, transakcije bez dovoljno prateće dokumentacije, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, precenjeni rashodi, nepoštovanje zakonskih i regulatornih okvira u izveštaju Budžetske komisije, nepravilnosti koje je utvrdila DRI, upravni spor protiv Ministarstva finansija koji je pokrenut 2022. godine i još je u toku, potpisivanje autorskih ugovora sa samim sobom, sednice Senata bez prisustva novinara, deo su 12-godišnje vladavine rektora Univerziteta Dragana Antića kome je danas poslednji dan mandata.

On će od sutra postati prorektor, kada rektorsku funkciju preuzme Jovan Stepanović sa Tehnološkog fakulteta u Leskovcu. Antić nije odgovorio Južnim vestima o svim izveštajima državnih organa niti dao ocenu svog dosadašnjeg rada, a odgovora nema ni iz Ministartva prosvete i Ministarstva finansija.

Još danas rektor, od sutra prorektor redovni profesor Elektronskog fakulteta Dragan Antić završava svoj 12 godina dug mandat rektora, ali ne napušta Univerzitet. Od sutra će biti prorektor, na predlog novog rektora Jovana Stepanovića, dosadašnjeg prorektora za naučni rad i izdavačku delatnost, koji preuzima funkciju prvog čoveka Univerziteta u Nišu do 30. septembra 2027. godine.

Nakon tog datuma, prema trenutnom zakonu, Dragan Antić neće moći da se kandiduje ponovo za rektora.

Na mestu rektora Antić je bio od 1. oktobra 2012. do danas, 30. septembra 2024. godine, a njegov rad su, između ostalog obeležili negativni izveštaji Državne revizorske institucije koja je utvrdila brojne propuste u radu, što je potvrdio i izveštaj Bužetske inspekcije koja je naložila Univerzitetu u Nišu da vrati u budžet građana više od 62 miliona dinara, jer su taj novac nezakonito potrošili i to uglavnom na plate zaposlenih.

---

Ne zna se gde su 62 miliona

Trošenje novca više nego što je Univerzitet u Nišu smeo, utvrdila je 2022. godine Budžetska inspekcija Ministartsva finansija.

U svom rešenju inspekcija je našla nezakonito trošenje na plate zaposlenih, na šta je otišlo najviše para, davanje novca za ugovore za stručno savetovanje bez dokaza da su te usluge pružene, potom više zaposlenih nego što su smeli i bez odobrenja Vlade, isplaćivanje naknade za rad i prisustvo sednicama Saveta rektoru, prorektorima i predsedniku, iako im je to svakako u opisu posla za koji primaju platu.

Januara 2023. godine rektor Univerziteta Dragan Antić odgovorio je Budžetskoj inspekciji „da nisu u mogućnosti da postupe po tom nalogu, na koji su se i ranije žalili, odnosno imali primedbe“.

Univerzitet u Nišu nema sredstava koja po Rešenju treba da uplati u Budžet. Pored toga, Univerzitet u Nišu ističe da Budžetska inspekcija nije pravilno i potpuno utvrdila činjenično stanje niti je primenila sve propise koje je bila dužna da primeni u postupku nadzora visokoškolske ustanove — Univerziteta u Nišu. Zbog toga smatramo da su nalozi koje je inspekcija dala kroz Zapisnik o inspekcijskom nazoru, kao i označenim Rešenje nisu u skladu sa propisima koji uređuju poslovanje visokoškolskih ustanova – piše u odgovoru.

Rešenje Ministarstva finansija je konačno, kako su ranije rekli iz Ministartsva, a jedino je moguć upravni spor koji „ne zadržava izvršenje ovog rešenja“.

Upravni spor Univerzitet jeste pokrenuo protiv Ministarstva finansija i to novembra 2022. godine, potvrdili su Južnim vestima iz Upravnog suda.

Obaveštavam Vas da je predmet u radu – naveli su iz Suda.

Marta ove godine, na sajtu Univerziteta objavljena su dokumenta o finansiranju visokoškolskih ustanova u kojima objašnjavaju da je budžetska inspekcija neadekvatno postupila i odlučila.

Da li je i pored toga do danas vraćeno oko 500.000 evra u budžet građana – nema odgovora ni od Univerziteta, ni od Ministarstva finansija.

---

Isplata funkcionalnog dodatka, ugovori sa samim sobom i međunarodni projekti

Savet Univerziteta je 2013. godine doneo Odluku da se „članovima Saveta, članovima Senata, rektoru i prorektoru, za učešće u radu na sednicama Saveta ili Senata može isplatiti iznos koji se dobija množenjem koeficijenta 3 po sednici, sa važećom neto cenom rada u univerzitetskom obrazovanju“. Taj novac se obezbeđuje iz sopstvenih prihoda Univerziteta.

Metodom slučajnog uzorka izvršen je uvid u Rešenje od 3. juna 2019. godine kojim se članovima Saveta, rektoru i prorektorima Univerziteta za učešće u radu na sednici Saveta utvrđuje isplata neto iznosa od 7.464 dinara. Uvidom u rešenje od 28. aprila 2021. godine kojim se članovima Saveta, rektoru i prorektorima Univerziteta za učešće u radu na sednici Saveta utvrđuje isplata neto iznosa od 7.464 dinara, ali i prof. dr Trajković Dušanu kao predsedniku Saveta Univerziteta – piše u izveštaju Budžetske inspekcije.

Članom 25. Statuta Univerziteta propisano je da je „nadležnost rektora, između ostalog, učestvovanje u radu Saveta, dok je članom 41. Statuta propisana nadležnost prorektora, koji takođe učestvuje u radu Saveta“. Istu nadležnost ima i predsednik Saveta.

Dokumentacijom Univerziteta koju je potpisao rektor Dragan Antić, utvrđeno da je za prisustvovanje sednicama, što mu je i obaveza propisana Statutom, tokom 2017, 2018, 2019, 2020. i 2021. godine dobio ukupno 156.526, 77 dinara iz budžeta Univerziteta.

Utvrđeno je da je u periodu od 2017. do 2021. godine Univerzitet po osnovu naknada za učešće u radu na sednicama Saveta, rektoru, prorektorima i predsedniku Saveta nezakonito isplatio 760.241,08 dinara, čime je odgovorno lice Univerziteta postupilo suprotno članu 71. Zakona o budžetskom sistemu – piše u izveštaju.

Mnogo više novca Antić je dobijao preko međunarodnih projekata jer, na primer, Fond za nauku Republike Srbije, profesorima dozvoljava učešće samo na jednom domaćem projektu, ali međunarodni projekti nemaju takva ograničenja.

Uvidom u dokumentaciju finansijske službe Univerziteta u Nišu, a ta dokumentacija je tražena i Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, Dragan Antić je od 2012. do polovine 2021. godine zaradio 21.788.845,87 dinara na međunarodnim projektima.

Tu se vidi da je, na primer, 2015. godine bio na 23 međunarodna projekta i uglavnom bio rukovodilac ili koordinator.

Nedostaje dokumentacija od sredine 2021. godine i za 2022. godinu, ali se dalje navodi da je tokom prošle godine za međunarodne projekte, dnevnice i preko putnih naloga, zaradio 12.040.640 dinara.

Tokom 2012. i 2013. godine, što se vidi na fotografiji u tekstu Dragan Antić je na nekim autorskim ugovorima bio i autor i nalogodavac (zastupnik Univerziteta), pa se potpisivao na obe strane na kraju ugovora.

---

Fondacija za rešavanje stambenih potreba u minusu

Odlukom Saveta Univerziteta u Nišu 2. novembra 1999. godine osnovana je Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Nišu sa „osnovnim ciljem omogućavanja mladim naučnim radnicima i umetnicima da reše svoje stambeno pitanje i ostanu u zemlji, i na taj način doprinesu razvoju sistema i društva“. Zvaničan početak rada bio je 1. avgust 2003. godine.

Podršku toj ideji dala je i Vlada Srbije, predajući Fondaciji na raspolaganje 112 stanova u Naselju Stevan Sinđelić u Nišu, te 15.11.2003. godine Fondacija raspisuje Konkurs za otkup istih, a prema Uredbi o rešavanju stabmenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini. Polovinom 2008. godine, Fondacija je započela izgradnju stambeno-poslovnog objekta spratnosti P0+P+7 u Ul. Branka Krsmanovića u Nišu, kojim projektom treba da se trajno reši stambeni problem 98 porodica zaposlenih na Univerzitetu – piše na sajtu Univerziteta.

Kao rektor Dragan Antić je bio i predsednik Upravnog odbora Fondacije čije je poslovanje, prema podacima sa APR-a, u minusu jer je neto višak rashoda nad prihodima – 9.175.000 dinara.

Fondacija, prema podacima sa APR-a, ima dva zaposlena za čije plate je prošle godine izdvojeno 3.719.000 dinara. Zašto su ovakva brojke, Antić nije odgovorio ni Južnim vestima, niti članovima Saveta Univerziteta jer je, prema nezvaničnim infromacijama, samo rekao da se „minus godinama prenosi“.

Da je minus godinama, potvrđuju i podaci APR-a, gde je 2021. godine minus bio 4,6 miliona, a 2020. godine 2,5 miliona.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da Fondacija nije bila u prinudnoj naplati.

---

Nepravilnosti utvrdila i DRI

Rad Univerziteta u Nišu bio je pod lupom i Državne revizorne agencije koja je krajem 2021. godine utvrdila nepravilnosti u 2019. i 2020. godini među kojima su sprovođenje javnih nabavki bez poštovanja zakonskih procedura, rashod od 100.000 dinara bez validne dokumentacije, višak zaposlenih i zapošljavanje bez saglasnosti Komisije.

Više su isplaćena primanja zaposlenima po osnovu zaposlenih preko odobrenog broja u iznosu od 204.000 dinara iz sredstava budžeta i u iznosu od 611.000 dinara iz sopstvenih sredstava – naveli su iz DRI.

Univerzitet je poslao odazivni izveštaj i dokaze o otklanjanju nepravilnosti i DRI je juna 2022. godine utvrdila da su mere zadovoljavajuće.

Vrednovanje mera ispravljanja smo ocenili na osnovu njihovog opisa i dostavljene dokumentacije. Smatramo da smo dobili dovoljne i odgovarajuće dokaze da možemo izreći mišljenje da li su mere ispravljanja zadovoljavajuće. Ocenjujemo, da su mere ispravljanja, opisane u odazivnom izveštaju koji je podneo Subjekt revizije zadovoljavajuće – piše u izveštaju DRI.

Napominje se da će, po isteku tri godine Državna revizorska institucija utvrđivati efekte ostvarene nakon sprovođenja preporuka i otklanjanja otkrivenih nepravilnosti.

To bi značilo da bi naredne godine DRI opet trebalo da ima posla sa Univerzitetom.

---

Javno je „ono što je rađeno da bude javno“

Dragan Antić nije odgovorio Južnim vestima ni na jedno pitanje do objavljivanja ovog teksta, a odnos sa novinarima pokazao je i pred 37. sednicu Senata koja je održana 23. septembra ove godine kada je rekao da „javno ne znači da treba da bude novinar na sednici, već ono što je rađeno da bude javno“.

Iako su sednice Senata Univerziteta u Nišu i njegovih organa po pravilu javne, ova na kojoj je bila i tačka o izboru u zvanje redovni profesor doktoru Draganu Miliću, nije bila.

Antić je novinarki Južnih vesti rekao ispred vrata sale da ne može prisustvovati.

Nećete moći da prisustvujete sednici. Piše da je javna, ali javna ne znači da Vi možete da prisustvujete. Da biste prisustvovali, članovi tog tela moraju da se izjasne. To je tako. Javno ne znači da treba da budete na sednici, već ono što je rađeno da bude javno – rekao je Antić.

Tajnost sednice su potvrdili i članovi Senata koji su glasali da održe sednicu iza zatvorenih vrata.

Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja Južne vesti su potražile zapisnik sa sednice.

Na pitanja do objavljivanja teksta nisu odgovorili ni iz Ministarstva finansija, ali ni iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili da li su upoznati sa svim navedenim i da li će zbog nepravilnosti neko odgovarati.