Škola iz Čokota kraj Niša jedan od 4 najbolja primera dobre prakse inkluzivnog obrazovanja u Srbiji
Lazar Živković ne hoda i koristi elektromotorna kolica, ali mu to ne predstavlja nikakvu barijeru da se školuje, jer je učenik petog razreda OŠ „Desanka Maksimović“ iz niškog sela Čokot, jedne od 4 škole u Srbiji koje su najbolji primeri dobre prakse u primeni inkluzivnog sistema obrazovanja.
Kako svedoči Lazina mama Marija Petrović Živković, pre polaska u prvi razred pribojavali su se kako će se on uklopiti i da li će moći da bude prihvaćen i ravnopravan.
Odmah su nas u školi pitali šta je Lazi potrebno, otklonjene su sve arhitektonske barijere. On se kreće kroz dvorište i prizemlje škole. Prilagodili su klupu njemu tako da može da sedi u kolicima i prati nastavu. Ali ono što je najvažnije, prihvatili su ga drugari i nastavno osoblje i on se ne oseća isključeno ni iz jedne aktivnosti zbog toga što je u kolicima – odgovara Marija.
Srećan sam što sam učenik upravo ove škole zato što su se potrudili da mi sve bude dostupno i da se lepo osećam – rekao je Laza.
On je samo jedan od više đaka ove škole kraj Niša koji nastavu pohađa po jednom od modela individualnog plana obrazovanja, a prema rečima Olivere Petković Jovović OŠ „Desanka Maksimović“ u Čokotu je jedna od četiri škole na teritoriji Srbije koje su najbolji primeri dobre prakse kada je reč o primeni inkluzivnog sistema obrazovanja,
Ona i Miroslava Damjanović iz Centra inkluzivna Srbija govorile su pre nekoliko dana učenicima od prvog do četvrtog razreda ove škole o inkluziji, značaju poštovanja različitosti i toleranciji.
Na ovom polju škola „Desanka Maksimović“ je postigla izvanredne rezultate. Izuzetno sam zadovoljna radom ove škole i njihov primer treba da slede sve obrazovne institucije u našoj zemlji. Postavili su dobar temelj, a mi ćemo, u skladu sa mogućnostima, pomoći da uslovi budu još bolji – istakla je Damjanović.
Iz Centra inkluzivna Srbije ponudili su školi pomoć, a direktor škole Miljan Bojanić kaže da su im najprotrebniji lični pratioci i personalni asistenti jer imaju preko 30 učenika koji nastavu pohađaju po individualnom obrazovnom planu.
Autor:
Jelena Canić Milanović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Sve dok su pojedinačni slučajevi a ne svakodnevnica inkluzije nema. Svaka čast školi i nastavnicima na trudu. Poslednja rečenica boli da se sve to sporovidi upravo što imaju dobru volju. Nemaju ličnog pratioca i pedagoškog aisistenta. Defektolog je misaona imenica, pa eto pitanje za Ministarstvo kakva je to najinkluzivnija škola bez defektologa i kako je moguce da se inkluzija sporovidi bez njih?
Администрација је угушила предаваче. Добар нсатавник је психолог, педагог, логопед дефектолог, полицајац.Делује личним ауторитетом и кредибилитетом.Овај пример то илуструје
Радио сам преко 10 год у Образовању. Функционисало је колко-толко нормално-гледано здраворазумски
Онда су почели да уводе ОНО, Марксизам, ОТП, психологе, педагоге, логопеде, веронауку, полицајце. И деца и родитељи слуђени.