Meštani pet sela na Čemerniku: Putevi neophodni, a vlast ignoriše

Meštani pet planinskih sela na obroncima Čemernika, Gornji Dejan, Zlatićevo, Jakovljevo, Javorje i Kozilo, suočavaju se s ozbiljnim problemom zbog oštećenja puta izazvanog jakim kišama u aprilu 2023. godine. Ovaj put, koji je ključan za svakodnevni život i pristup ovim selima, postao je neprohodan, ugrožavajući stabilnost i sigurnost saobraćaja, a adekvatna rešenja nisu ponudili ni lokalne, ni državne institucije.

Mesna zajednica Jakovljevo podnela je zahtev lokalnoj samoupravi opštine Vlasotince za rekonstrukciju puta, no njihova reakcija, prema rečima meštana, bila je nedovoljna.

Ukupno poslatih i primljenih dopisa za 18 meseci je preko 40, i oni su deo ovog predmeta i čine celinu kao i dokazni materijal. Nastavljeno je dopisivanje, ali bez rezultata, jer nije bilo namere, ni želje, da se problem reši, da državni organi i lokalna samouprava urade ono što im je zakonska obaveza. Neki od njih su odlučili da ćute, neki da budu nenadležni, neki da nas prebacuju na druge organe, neki da ih ne uznemiravamo. Uglavnom radilo se po sistemu „brigo moja, pređi na drugoga“ – tvrde meštani ovih sela.

Meštani su, potom, upitili više od 40 dopisa tokom 18 meseci i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja infrastrukture, Vladi Srbije, Kabinetu predsednika Republike i drugim organima, međutim odgovori su ponovo izostali.

Kome su bitni meštani ovih pet sela, oni su samo siromašni seljaci, koji žive negde u brdima, na jugu Srbije (u nekoj Nedođiji), kojima ne treba ništa, pa ni put, izgrađenosti do nivoa kolovoza od tucanika, a o asfaltu nema ni govora, to je za neka druga sela. Kako se aktivnost državnih organa zadržala samo na dopisivanju sa nama, postalo nam je jasno, da problem neće biti rešen, jer institucije nisu odlučile da postupe u skladu sa zakonom i da ovaj problem reše, već da nas zamajavaju i iscrpljuju dok ne „dignemo ruke“ od svega i postanemo nevidljivi zajedno sa našim problemom – navode nezadovoljni građani.

U međuvremenu, kažu da je lokalna samouprava donela odluku o zatvaranju puta, a znaci zabrane kretanja su se postavljali. Kasnije su, kažu, uklonjeni, iako su okolnosti koje su dovele do njihovog postavljanja ostale nepromenjene.

Na putu više nema znaka a put je i dalje nebezbedan za saobraćaj i korisnike i to može dovesti do neželjenih posledica po život. Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da za lokalnu samoupravu i državne organe nisu bitni ni zakoni, ni životi meštana i umesto da grade puteve oni ih zatvaraju, a potom uklone znak i time pokažu da svi možemo da nastradamo samo da oni ništa ne preduzmu – pričaju meštani.

Navode da su građani “ko zna kog reda”, diskriminisani, nebitni, kao i to da su postali simbol zaborava i nedostatka pažnje državnih institucija prema potrebama svojih građana.

Zbog toga pitaju nadležne organe gde su njihova prava na život, rad, razvoj i osnovne uslove za život u 21. veku.