Kadija te tuži, javnost ti sudi

Autor

BalkanPres

U Makedoniji ne prođe dan, a da u vestmai ne bude bar jedan prilog o nekom sudskom sporu. Skoro bez izuzetka su namenjeni sudskim sporovima o “velikim zverkama”, kao da su oni jedini koji su zaglavljeni u sudskim lavirintima.

Prosečan čovek u Makedoniji se stalno suočava sa mnogo bizarnijim sudskim sporovima od onih koji svakodnevno glavna tema u vestima, ali na njih niko ne obraća pažnju.

Mediji su fokusirani isključivo na sudske sporove političare iz bivše i aktuelne vlasti. Često ne vode računa o tome da izveštavaju sa suđenja javnim ličnostima, pa zanemare i pretpostavku nevinosti – da je svako nevin dok se na sudu ne dokaže suprotno.

Dobronameran Zapad uvek zna da da preporuke o reformama pravosudsnog sistema, ali ono šta zapadni eksperti zanemare je tradicija u Makeodniji.

Korupcija je u pravosudni sistem u Makedoniji toliko ukorenjena, da je prisutna čak i u pričama koje se pričaju maloj deci pred spavanje. Sve dok ne poneseš kafu i ratluk kadiji, on nece da ti „završi posao“.

Reforme same po sebi ne znače ništa. Možemo imati i najsavršenije pisana pravila, ali dok ne promenimo svest naroda, nećemo promeniti ništa.

Potreban je dugogodišnji rad na terenu, da bi se iskorenila takva shvatanja, koja su prisutna vekovima, da bi počela nova era u pravosudnom sistemu.

„Učimo pravo“ je program u okviru Omladinskog obrazovnog foruma (MOF), kojo cilja da upozna mlade sa njihovim pravima, demokratijom, pravnim sistemom i vladavinom prava. U okviru tog programa funkcionišu „Učimo pravo“ klubovi u nekoliko gradova u Makedoniji, organizuju se obuke za srednoškolce i studente, seminari, javna predavanja, ali funkcioniše i Savetodavni servis za prava mladih – piše na web sajtu MOF.

Program „Učimo pravo“ se trudi da promene stvori na terenu. Ovaj program postoji još od 2001. godine, a godišnje kroz njega prođe 200 do 300 srednjoškolaca. Do sad je bio zastupljen u srednjim školeama u Skoplju, Kumanovu, Velesu, Bitolju i Strugi.

Cilj nam je da omogućimo mladima u Makedoniji da upoznaju osnove prava i bazičnu pravnu pismenost za ostvarivanje i zaštitu njihovih prava, ali i za doslovno poštovanje i ispunjivanje svojih obaveza – kaže Dimitar Nizamovski iz MOF.

U prošlosti, srednje škole su gledale sa nepoverenjem i sumnjom prema ovom programu, pa su je mali broj škola otvarao vrata mladim entuzijastama iz „Učimo pravo“, ali sa promenom vlasti, na sreću je to promenjeno.

Promene u društvu koje se proizvode ovako male akcije, budu videljive tek u godinama koje dolaze.

U novinarskim tekstovima se često sreću imena optuženih za prekršajna i krivična dela. Neki mediji čak sugerišu da je okrivljeni u stvari i kriv.

Mediji ni su samo alat za prenošenje informacije javnosti. Oni predstavljaju i jedan vid nadzora i trebalo bi da budno prate rad javnih funkcinera. Diskutabilno je do kog stepena oni mogu da zalaze u privatnost funkcionere. Kad objavljuju informacije, generalno, imaju u vidu moć koju poseduje ta osoba. U Makedoniji smo svedoci velikog broja objavljenih sudskih sporova u vezi sa „velikim zverkama“. U nekoj meri to je korisno, imajući u vidu da te osobe nose i javnu odgovornost, ali to nije kompletna slika. Veliki broj građana koji imaju sudske sporove, tražeći pravdu nailazi na ozbiljne prepreke, ali one kao da nisu zanimjive za medije – kaze Simona Josifovska, magistar administrativnog prava.

Ne bi želela da imam ulogu advokata optuženih političara, ali to što su oni unapred osuđeni od strane javnosti, ne pomaže sudske procese. Oni su optuženi i osuđeni od javnosti, pa se tako zanemaruje proces dokazivanja njihove krivice. Ima i takvih slučajeva u kojima se donosi oslobodađajuća presuda za javne funkcionere koje je javnost već osudila.

Ponovo, ne bih htela da ih branim, ali se time samo se pokazuje koliko je izvitoperenost pravosudnog sistema ukorenjena u našoj kulturi.