Umetnici činjenica
Sinoć su, tradicionalno, povodom Svetskog dana slobode medija, dodeljene NUNS-ove Nagrade za istraživačko novinarstvo. Zbog obaveza u Nišu, nisam mogao da prisustvujem toj svečanosti, upriličenoj na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Jutros me je dočekala poruka da obavezno nađem govor predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviše Lekića.
Uz čestitke kolegama čiji su tekstovi nagrađeni, ali i onima čiji su radovi bili nominovani, čestitam i svima koji se budu prepoznali u Slavišinom govoru. Prepoznaće se po tome što će se naježiti pre nego što pročitaju ovaj tekst do kraja.
Svi koji se budu prepoznali, mogu da budu ponosni. Ostalima bi stid i krivica trebalo da budu očekivani osećaji.
Lekićev govor prenosimo u celosti:
„Vaše ekscelencije, poštovane dame i gospodo, drage koleginice i kolege,
Uprkos zlonamernim, ali opravdanim nadanjima, večeras neću pomenuti nijedno očekivano ime.
“Srbija je postala zemlja u kojoj je nebezbedno biti novinar, što je jasno s obzirom na alarmantni broj napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni, ali i na blaćenje u agresivnoj kampanji koju vode provladini mediji protiv istraživačkih novinara.”
“Srbija je jedina zemlja regiona koja beleži silazni trend na polju demokratije.”
“Srbija nije ostvarila napredak u oblasti slobode izražavanja u proteklih godinu i po dana, dok politički i ekonomski uticaji stvaraju rasprostranjenu autocenzuru.”
“U Srbiji je tokom 2017. godine ostvaren „ograničen napredak“ u smanjivanju disproporcije između obaveza Srbije na planu ljudskih prava i njene prakse na tom području.”
“Vlada se meša u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje.”
“Napadi i pretnje novinarima su nastavljeni. Reakcije vlasti bile su neadekvatne.”
“Provladini mediji protiv nezavisnih novinara vode kampanje blaćenja optužujući ih da su izdajnici i strani plaćenici.”
“Novinari, kao i aktivisti za ljudska prava, rade u neprijateljskom okruženju!”
Znam da bi mnogi izgubili opklade: rukopis i stil jesu moji, ali ovo nisu moje reči.
Ovo su mišljenja, ocene i zaključci Reportera bez granica, Amnesti internešnela, Fridom hausa, Evropske komisije i Hjuman rajts voča.
Posebno me se dojmio slikoviti utisak Hjuman rajts voča:
Novinari rade u neprijateljskom okruženju!
Ja ću biti blag u izrazu: danas nije lako biti novinar u Srbiji.
U društvu u kojem je etika degradirana do nivoa mane, u zemlji koju odlikuje atmosfera nezameranja, u sistemu u kojem javna kritička reč nužno garantuje posledice, biti novinar nije preporučljivo.
Ali Srbija je zemlja paradoksa – biti novinar jeste i čarobno lepo.
Pomalo je i ekskluzivno biti danas novinar u Srbiji: biti istinoljubiv i biti hrabar i zastupati javni interes u društvenom ambijentu kojim dominira virus straha, za koji smo mislili da je iskorenjen i suzbijen, skoro nepostojeći. Biti danas novinar u Srbiji znači biti različit od drugih.
Biti danas istinoljubiv i hrabar i zastupati javni interes, znači i prkositi normama društvene matrice.
Pustolove tog tipa, uglavnom književnike, glumce i slikare koji su se raspusno suprotstavljali važećim normama i očekivanjima šire zajednice, onomad smo zvali – boemima.
Novinari, nažalost, odavno nisu umetničke duše, lepu reč je zamenila faktografija, novinarstvo staje tamo gde počinje umetnička kreacija.
Ostalo je nešto, međutim, što i dalje spaja umetnost i novinarstvo: to je domen univerzalnih istina.
“Gernika” Pabla Pikasa, recimo, savršeno je upakovana vest. Maestro je naslikao faktografski izveštaj o onome što je nemačka vojska uradila tom baskijskom selu jednog aprila pre 80 godina. Slika sugeriše istinu. Kažu da je manjkom boja dočarao užas. Iz rama vrište zlo i očaj. Ničeg suvišnog nema. Mašta umetnika ogolila je stvarnost.
Nemački oficir u obilasku Pikasovog ateljea u Parizu zastao je ispred “Gernike”:
“Ovo ste vi napravili?”, pitao je umetnika.
“Ne, to ste vi napravili”, hladno je uzvratio Pikaso i otišao da mašta.
Novinari nemaju pravo da maštaju. To i nije njihov posao. Presek činjenica uvek je bila najbogatija tačka novinarskog izražavanja. Nema iscrtavanja i docrtavanja. Nema boja i nijansi. Nema sugerisanja istina. Njihovo je da ogole stvarnost.
Vratiću vas još jednom na umetnički dojam Hjuman rajts voča o neprijateljskom okruženju u kojem rade novinari!
Ovo što danas kao profesionalci i društvo živimo, jeste – jako ružno vreme. Ali to nije ni kijamet, ni nevreme, pa da možemo stati, negde se skloniti ili sakriti pod strehu i sačekati da prođe. Biti danas javno ravnodušan znači, pre svega, biti – sebičan, pa i nečovečan, ako hoćete.
Ljudi koji će večeras izaći na binu Fakulteta dramskih umetnosti da prime nagrade za istraživačko novinarstvo, koje Nezavisno udruženje novinara Srbije već 13. put dodeljuje u saradnji sa ambasadom Sjedinjenih Američkih Država, svako od njih je svojevrsni Pikaso, a svaki od tih radova svojevrsna je njihova mala “Gernika”!
Oni su umetnici činjenica!
Dokaz da nisu u ovoj zemlji baš svi novinari poklekli.
Ima još onih koji vitlaju najmoćnijim sredstvom kojim raspolažu – činjenicama.
I onim ljubopitljivim, koji im kače etikete “stranih plaćenika” i “izdajnika”, nonšalantno odgovaraju:
“Ne, to ste vi napravili!!!“
Vi ste rušili u Savamali, vi ste ugovarali strateško partnerstvo sa “Etihadom”, vi ste izmislili tetku iz Kanade, vi ste… Vi ste sve to!
Mi smo samo „nacrtali“ i ogolili činjenice.
Mnogo toga se u novinarstvu promenilo – osim suštinskih pitanja: KO, GDE, KAD, KAKO, ZAŠTO.
Jedino kod nas imate i – ČEMU?
Istine radi, surove i sirove istine radi, eto – čemu.
To što smo okruženi onima koji preziru Istinu, Pravo i Pravdu nije i ne sme biti alibi da činjenice ustuknu pred komforom ćutanja.
To nam poručuju ovi ljudi večeras.“
Slaviša Lekić, 8. maja 2018. godine
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
6Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Lekićev tekst je zaista potresno svedočanstvo vremena u kome živimo. Ali ono, na žalost, ne daje čitavu sliku našeg društva. Sliku korupcije kakve nije bilo ni pod komunistima ni pod Turcima. Sliku jednostranačke oligarhije u kojoj se organizatori antivladinog protesta protiv otimanja Aerodroma ograđuju od svojih istomišljenika, opozicije, i apeluju na „neutralnost“ protesta. Sliku straha i tuge.
Lekićev govor ostavlja bez daha, hvala Peđi što ga je preneo.
Dejane, sve si u pravu osim ove opservacije za opoziciju. To nije opozicija. To je nekadašnja pozicija koja je sada ništa – samo čekači neke mogućnosti da se pojave u medijima kako bi izgledalo da nešto rade, jer inače ništa ne rade jer i ne znaju.
Ja sam lično prestao da idem kada sam video da „otimaju“ protest. Sad se vraćam.
Ne postoji „nekadašnja opozicija“, kako sama reč kaže. Postoje malene grupe ljudi koji iskreno pokušavaju da promene nešto u gradu, u meri u kojoj im to poverenje sugrađana omogućuje. Sve ovakve diskusije pokazuju paradoks u kome nam se zemlja našla: vlast je razara, izdaje i pljačka, a narod za sve krivi opoziciju!
Niko nije preživeo odbijanje da podrži onoga ko ga štiti, a mi upravo to činimo!
А, шта очекивати када су на власти покварени, неуки примитивци?!
Подигли су ниво
писмености фронт.
Кад помера се живо
то је ТЕЛЕПРОНТ.
Дође драги гост
истина је цела,
посланик га прост
назва МОРТАДЕЛА.
А забавни програм
називају ШОВ.
Са мозгом ни грам
наста ВАЗДУПЛОХОВ.
…
…
Нове се речи сети
само бритак ум.
Авион где слети
то је АЕРОДРУМ.
Министар се труди
ал’ прича оста иста.
Запамтите људи
он је ФИНАНСИСТА.
И Гаша што клечи
и несрећни Гробар,
мајстор нових речи
неСНСно је добар.
—-s.o.s—