Hologram – reč nedelje

Autor

Branislav Pecarski

Profesor Gimnazije "Svetozar Marković" Niš

Od trenutka kada je gospodin ministar prosvete najavio hologramske nastavnike i robote u školama, ne stišava se emotivni naboj među prosvetnim radnicima.

Deo nas je ushićen do (u)ganuća (skakanje od preterane radosti može da rezultira različitim povredama donjih ekstermiteta – pitati lekara ili farmaceuta), a deo se pitamo da li je novogodišnja žurka eksperata pri ministarstvu prosvete bila u onoj Jovanjici u cilju proslave ali i edukacije o duhu preduzetništva u našim školama, ili je to deo nekog dila sa jednim mudrim Grkom oko uvođenja STEM obrazovanja kako bi se malo izmuzle pare od lakoverne EU u ime perspektivnih projekata iz oblasti „kako se igrati sa sistemom obrazovanja svoje države“.

No, ničim izazvane, odjednom nahrliše ideje o tome kako nam sve hologram može koristiti na putu ka nedostignutom blagostanju ikada.

Prvo naš gospodin Predsednik, Premijer ili kako se već kada oseća, može biti pošteđen ogromnih napora kojima je danonoćno izložen tako što bi se njegova hologramska projekcija puštala na više krajeva Srbije istovremeno, te bi mogao svakog dana da otvara po bar pet novih deonica autoputeva i bar tri fabrike. Govor bi se snimio, on je uglavnom sličan, o lopovima koji ništa prethodno nisu radili, samo se lično bogatili, za razliku od nas koji to radimo bezlično, tj. u ime i za dobro cele Srbije i za njen očigledan, u svetskoj istoriji nezabeležen napredak.

Ogromna masa posetilaca takvih manifestacija mogla bi se takođe hologramski projektovati, mešati likovi iz raznih krajeva i tako državi uštedeti ogromne pare za autobuse, sendviče i dnevnice vikačima.

Tako bi naš gospodin Vođa imao prilike da na miru proučava Vebera a lokalni rukovodioci, umesto da se maju po mitinzima, teško zarađene plate da opuštenije troše po kafićima i diskutuju o nesposobnoj i zavidnoj opoziciji.

Od tih holograma mogao bi se napraviti ozbiljan državni posao tako što bi se vlasnicima dragstora, na primer, izdavao snimak Predsednika i prateće mase kako mu otvara dragstor ili prodavnicu. Dobro, taj dragstor se inače otvara svaki dan u isto vreme, ali svečano otvaranje sa gospodinom Predsednikom je, ipak, nešto drugo.

Možda samo treba ograničiti da to ne budu second hand prodavnice ( kako se ne bi pogrešno shvatilo naše blagostanje), kao ni prodavnice Onakvih spravica za Ono. Ipak, ne ide.

Slične snimke bi mogli koristiti i lokalni načelnici i predsednici opština jer ne mogu da stignu da istovremeno otvaraju nove semafore, puštaju u rad žardinjere i specijalne kante za otpatke, nove lopate asfalta pri krpljenju rupa po ulicama, nove kesice kafe i svašta nešto važno.

Zatim, o praznicima bi penzionerima mogli da se poklanjaju hologramski prasići, čisto da se obraduju jer ionako nije zdravo da ih jedu, pa i ako bi ih i jeli, za par dana ( prokletstvo ljudske vrste) opet će da ogladne.

Vratimo se, ipak, prosveti. Hologramski nastavnici i roboti biće i vizuelno prihvatljiviji deci od nekih trenutno zaposlenih, debelih čupavih ružnih i kratkovidih koji deci samo nešto sole pamet i traže da uče, umesto da nam se đaci kreativno bave novim tehnologijama i broje lajkove na Fejsu ili Istagramu.

U stvari, hologramom se može i dopuniti broj dece u našim učionicama jer nezahvalan srpski narod umesto da pravi decu, samo gleda da sa već postojećom klisne u tuđinu.

I ne samo broj dece, može se dopuniti broj glasača do normalnih 98% podrške ( ono 2% nek podeli opozicija, he, he).

Zapravo, nismo li mi svi već holgramske projekcije ljudi a samo je Vođa stvaran?