Bogojavljenska želja

Autor

Nikola Marković

Saradnik Južnih vesti.

Staro hrišćansko verovanje kaže da je drvodelja Isus Hristos, na činu krštenja, nakon što ga je Jovan triput porinuo u vodu, na rame primio Svetog Duha u obliku goluba. Na ovaj način Bog Otac se javio Isusu i time mu dao do znanja da je baš on njegov sin.

Da je Isus, ne dao gospod, kršten u Nišavi, izvesno da bi umesto Golgote za simbol stradalaštva danas imali streptokoku ili tešku upalu uva. Sveti Jovan bi se, ako ne zaradi gljivice, posekao na flaši malog niškog, koju obesna omladina s vremena na vreme baci na reku, čisto da je podseti da se vrati odakle je došla.

Drugi, nešto drevniji običaji su u amanet hrišćanstvu ostavili koledarske pesme, a narod sklon tradiciji na ovaj dan osveštava vodu za koju veruje da je lekovita i čudotvorna.

Na Bogojavljenje još prestaju nekršteni dani, a prema verovanju se otvaraju nebesa, pa se želja koju u toj noći poželimo ostvaruje sa nešto većom verovatnoćom. O tome šta se još na ovaj dan radi, reči je trošio Balašević, pa se odmah dohvatimo esencije.

Kada su pre desetak godina u Beogradu, u znak solidarnosti sa postradalim narodom Japana deljene japanske trešnje, narod se tokom borbe za sadnice pobio.

Slične se priče, o svećenoj vodi u crkvi i van nje, sećam jer mi je u porti jedna žena krišom došapnula da onu unutra čuvaju samo za posebne. Otkud ta potreba da se i u milosrđe posumnja, praveći teoriju da je voda van crkve manje sveta, nisam nikad doznao.

Svećena ili ne, voda će nam u ovim okolnostima i sa ovakvim navikama, nesumnjivo uskoro postati luksuz.

Krštenja u rekama zameniće krštenja u cevkama od 80 cola, a obredni hleb ćemo da mesimo na parče.

Kaže predsednik Republike i da nam je vazduh za onoliko lošiji koliko nam je standard viši. Ova rečenica mi je u rangu sa rečenicom “bolji sam čovek kada popijem“ koju izgovara nasilni alkoholičar.

Činjenica da se u Nišu pojedinci, ali i čitave firme greju na prerađeno motorno ulje, pa čak i na gume, ne govori samo o hiru, već i o siromaštvu džepa i odsustvu empatije.

Hoćete zelenu energiju, a nećete male hidroelektrane. Hoćete da zatvorite Kolubaru, da se dogovorimo, da zatvorimo radna mesta? – izjavio je isti autor i time pokazao suštinsko nerazumevanje onoga što nam je planeta ostavila kao obavezu.

Subvencionisanje PVC stolarije, grejnih sistema domaćinstava, niže cene grejanja na gas i mazut. To je posao države. Ne neosnovano urlanje na novinare i bacanje anateme na ljude koji voze automobile.

Ako se neodgovorna vlast ovako bahato i sociopatski nastavi da ponaša, uskoro ćemo osim odsustva hleba, vode i vazduha na Bogojavljenje morati da se grejemo starom srpskom metodom “puštanje goluba pod čergu“, a metan koristiti kao inhalator da pluća iščistimo od PM čestica.

Na kraju, kako da u ove dane gde se prst pred okom ne vidi razgrnem smog i makar jednu želju poželim?

Ako se negde, slučajno, nekom nebo otvori, neka poželi moju želju. Nek je poželi u ime svih.