Virus A1V1: Koliko je bolesno naše zdravstvo?

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Ne znam da li ste primetili, ali ovih dana je baš aktuelno zdravstveno stanje jedne veoma bitne institucije u Srbiji. Ne, ne pričam o hroničnom bolesniku, tu smo svi svesni da leka više nema. Reč je o mnogo bitnijoj temi, a to je sistem zdravstvene zaštite u Srbiji. Izgleda da je i vlast primetila da lekari i medicinske sestre polako postaju ugrožena vrsta kod nas, i da im preti totalno istrebljenje.

A sa druge strane, Megatrend još nije otvorio Medicinski fakultet. Pa ko će onda da nas leči? Izgleda da nam se ne sluti dobro. Ono, kao kad ti napišu recept posle pregleda, a ti pun optimizma odeš u apoteku po lek i izlečenje, kad ono niko živi ne ume da razume šta piše na receptu, pa čak ni lekar koji je to napisao. Recimo, kao čuveni ministar Lončar.

Na svu sreću, to što imamo hroničnog bolesnika za predsednika ispade dobra stvar, jer ako se u nešto razume, to su te raznorazne bolesti i prateći problemi. Zato je počeo da viče na onog jadnog Nemca, da mu više ne da medicinske sestre, a zabezeknuti Makron je dobio jedno srpsko predsedničko „bre“ pravo u lice. Za to vreme, na nacionalnim medijima „grmi“ naš ministar i obećava da neće nama više ta Nemačka i ostatak EU da uzima doktore i medicinske sestre. 700 do 900 njih svake godine.

Gde će im duša? Pa zar ne vide koliko smo bolesni? Sa sve predsednikom, koji ima čak i dijagnozu. Jer da je nema, sigurno bi se setio da je on lično upravljao ovom državom kad smo potpisali ugovor sa tom istom Nemačkom da im šaljemo naše medicinsko osoblje.

Ohrabreni ovakvim „odlučnim“ stavom našeg rukovodstva, napravismo i mi jednu debatu ovde u Nišu, čisto da vidimo da li se ovaj virus A1V1 proširio i van Beograda. Jeste da su nas Nišlije stavili u karantin, ogradili rampama na svakom izlazu, ali izgleda da ni to ne pomaže kod ove napredne mutacije radikalnog virusa. Zato smo i rešili da proverimo. Moram da kažem da je prva analiza delovala ohrabrujuće.

Ova naša lokalna vlast poštovala je sve elemente karantina u kome se Niš nalazi već dugo i nikako nije htela da nam dozvoli da koristimo bilo koji od javnih prostora. Nema mesta u Skupštini grada, nema mesta ni kod gradonačelnika, Oficirski dom je, pogađate – zauzet, Medicinski fakultet ima amfiteatar, ali nema slobodnih termina.

Slično je bilo i sa „odgovornim“ licima u gradu. Svi su imali neke neodložne obaveze, tako da nikako nisu mogli da učestvuju u debati o stanju u zdravstvu. I onda se desilo čudo. Jer su čuda uvek moguća. I dešavaju se. U ovom slučaju, čudo koje smo čekali je bila odluka državnog sekretara iz Ministarstva zdravlja da učestvuje u našoj debati. U tom trenutku se desilo čudesno izlečenje, da ne kažem, vaskrs volje i želje naše vlasti da učestvuje u ovakvoj debati sa organizacijama civilnog društva i zainteresovanim medijima i građanima.

Dođe i taj dan naše Napokon Korisne Debate. Pacijenta smo pripremili za pregled, izvršili sve potrebne analize i oformili konzorcijum koji su činili državni sekretar iz Ministarstva zdravlja, direktor Kliničkog centra u Nišu, bivši pomoćnik direktora Kliničkog centra i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Ako oni ne mogu da daju pravu dijagnozu bolesti od koje boluje naše zdravstvo, onda nam stvarno nema spasa.

Na žalost, nismo uradili sve neophodne preglede članova konzorcijuma pre samog događaja, tako da je virus A1V1 unesen na debatu, gde se brzo proširio. Sumnja se da ga je uneo direktor Kliničkog centra, na brojnim fotografijama koje je hteo da pokaže tokom debate. Znate ono čuveno, pre i posle, gde imate praznu livadu na jednoj fotografiji, pa onda predivan veliki objekat na drugoj. I tako u nedogled.

Virus je odmah počeo da deluje i simptomi su se brzo pokazali: manjak kulture, višak prostakluka i urlikanja, uz nedostatak argumenata i brojne političke halucinacije. Halucinacije su izgleda došle direktno iz #BudućnostSrbije, zvane #zlatnodoba. Znate, ono da imamo dovoljno lekara i medicinskih sestara, da su plate u Kliničkom centru po 150.000, da se zapošljavaju najbolji kadrovi, da imamo najmoderniju medicinsku opremu, da nema čekanja na preglede i ostale AV bajke.

Na svu sreću, bilo je tu par učesnika koji su ipak imuni na ovakvu naprednu zarazu i primenili su odmah jedini pravi lek za ovakvu halucinaciju – intraokularna upotreba interneta i doktora Google. Jednostavnim ukucavanjem na sajtu Infostud-a „doktor + Niš + u krugu od 50 km“ dobija se gorka dijagnoza: (0 rezultata).

Probudite se. Otvorite oči. Dosta je bilo slatkih laži. Samo gorka pilula istine nosi izlečenje. Sve je #stvarizbora. Pa i #bojkot. Možda više nego ikada pre. Jer pametniji stvarno više ne sme da popušta!