Nikad više neće bidne isto (istorijski osvrt)

Ono istin je, takoj si je bilo od k’d je svet i vek i takoj će si bidne dok traji svet i vek. Ništo neje vekovno. Što vikašeju filosofi iz staru Grčku: “ Niki se neje dva put banjaja u istu vodu.“ Mi što podugačko pamtimo, što smo živeli u pet-šes države i što smo mlogo preko glavu prefrljili, ubavo znajemo da svaki vlas’ ima svoj moral, svoju istinu, svoju istoriju, svoju nauku, svoj zemljopis, svoju kulturu i merak da sruši sve onoj što su ovija pre nji praili i zidali.

Setite se, vi što podugačko pamtite, k’ko je bilo u Titino vreme. Setite se na toj vreme k’d su gospođe bile drugarice a gospoda drugovi, k’d smo slavili prvi maj a ne paradu na ponos, k’d smo imali „Toponicu“ i „Lazu Lazarevića“ a ne“ Farmu“ i“ Zadrugu.“ Setite se k’ko t’g nesmo imali pedagoškinje, metereološkinje, sociološkinje i ostale oškinje i k’ko su žene i bez toj, bile barabar s’s muški.

Dobro bre priznavam, bila su toj starovremska, zatucana vremena. Amerikanci su ni davali prašak za mleko, žuto sirenje i Trumanova jajca a mi smo zbirali afrikanska plemena i od nji praili „Nesvrstani“. S’s Rusi smo se malko karali, malko drugovali, pojali smo si pesne na Marksa i Lenjina. Staljina nesmo pominjali, zbog njeg se t’g legaše u apsu.Terali smo si komunizam onakoj k’ko smo znali i umeli s’s sve OZNU i kožni kaputi.

A onda? Onda dođe niko drugo vreme. Vreme na kapitalizam i demokratiju i NIŠTO VIŠE NEJE BILO ISTO.

Lele kolko smo se radovali, k’ko deca k’d gi kupiš čibuče ili stakleno pajče. Misleli smo si na ovaj naš pamet, fala ti Gospode, s’g će ni s’mne i na nas i na Srbiju i svi će vidimo belo videlo. Al’oćeš, dođoše niki belosvetski prevaranti i barabar s’s ovuj našu mangupariju navališe na Srbiju, k’ko gladni kučiki na kozji čaponjak. Sve pokradoše i sve raznesoše i opet NIŠTO VIŠE NEJE BILO ISTO.

A k’d procveta demokratija, k’ko niške bašče u prolet, k’d se zapatiše partije k’ko zajci u malčansko lojze, ništo drugo nesmo rabotili s’lte smo se birali. Koj sve neje bija vlas u ovuj jadnu Srbiju, izređaše se i žuti, i crveni, i crni, i plavi, i levi, i desni i Kurte i Murte i pa NIŠTO VIŠE NEJE BILO ISTO.

Svi su imali isto zborenje, k’ko da su ga prepisuvali jedni od drugi.

Braćo Srbi i sestre Srpkinje, od s’g pa na tam, ič se neće mešamo s’s ovija što su bili pre nas. Oni su braćo, osakatili ovoj našo namučeno otečestvo i k’ko skakutke su izeli mloge godine na ovaj naš napaćeni narod. Sve što su napraili je bilo l’žovno, sve će srušimo, sve će prepraimo a Srbiju će si ujdurišemo takoj, da kude Kalču teče med a kude Gorču mleko. Živela naša partija, živeo naš prisednik!

Svi su praili onej reforme da na narod bidne poubavo. Najprvo okreču kancelarije i viknu popa da gi očati molitvu i ispudi duh od nečastivog što se četiri godine majaše po tej iste kancelarije. Onda, u svaku kancelariju turu na duvar sliku od novoga prisednika i jedno pet meseca nosu astali i šifonjeri iz kancelariju u kancelariju. A narod čeka, čeka i nada se, nada se i pituje:

A bre braćo političari, kude vi je taj reforma, dokle će čekamo?

A oni ni vikaju:

Narode, narode, strpi se malko, mlogo si bre tupav, zar ne vidiš da ič ne spijemo, ič ne ručamo, ič ne močamo , utepamo se od rabotu?

K’d se nove kafe kuvarice nauču koj direktor pije k’kvu kafu i kolko ložičke s’s šiker da gi tura u lonče, k’d se nove sekretarke zdušu s’s direktori i nauču gi naraf i merak i k’d na novi direkturi, zamenici, referenti i savetnici, dođe iz dupe u glavu, što treba da rabotu i zašto su došli na vlas’ , t’g će bidne i reforma i pa NIŠTO VIŠE NEĆE BIDNE ISTO.

P . S . Vekovima se igra ovaj igrokaz o Kurti i Murti . Menjaju se glumci, meljaju se režiseri, scenografije, mizansceni, kostimi i muzika. Sve se menja, samo fabula ostaje ista. Gospodo, sve je isto, u pitanju su samo“ nova čitanja“.