K’ k’ v   narod   t’ k’ v   vlas’

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Fala ti Gospode k’d i ovija izbori prefrljimo preko glavu. Što glasamo, glasamo. Što praimo bojkot, praimo. Što smo si nadrobili u panicu, toj će si kusamo četiri godine. Toj ni je u krpče vrzano i od toj nema beganje. Ubavo zborešeju naši stari, k’k’v’ narod t’k’v’ i vlas’.

More, od k’d su stari Grci izmisleli tuj demokratiju, posmešni izbori nesu bili. Kude se dede onoj vreme k’d su se partiski členovi tepali s’s četke za lepenje plakati, k’d su cepili plakati jedni na drugi, k’d su prisednici na partije išli po sela, gazili lajna po štale i kočine i ljubili jaganjčiki u čelo. Kude je onoj vreme k’d je na svaki ćošak bija po jed’n trobozan s’s najpametni i najubavi členovi na partiju. Muzika sviri, prisednik na partiju se ukačija na pivsko bure i zbori od med i mleko a narod manda s’s barjaci i vika: „Živeo, usta ti se pozlatila! Blago na majku što te je rodila.“

A s’g, ništo! Svaka partija sklepala od plastični štapčiki po jedno san’dče i na njeg turila nike šarene artiške. K’d gi pogledaš, odma pomisliš ovija iskaju semenke i leblebije da prodavaju a od ovej artiške će praju fišeci.

A bre, komendije i đozbojdžil’k pa toj ti je. Jedni čukaju u kante i tendžere, drugi se ukačili na čandije od kuću i tam praju karaveštice. Prisednik na državu drži govor na televizori. Ajd što gi drži govor, nego počeja k’ko komšija Rista Solunac, da tera i muabet s’s nji.Opozicija k’ko moje unuče: „Oće kaki, neće kaki.“ Sve se beše izmešalo, narod zašuntaveja i malko je falilo da svi mi, k’ko Vranjanci što napraiše, glasamo za Mađari. Da ne beoše nike partije da ne s’s telefon opravljaju, k’ko da glasamo, za koga da glasamo, po koj sokak da odimo da ne ne fati korona, i kolko iz familiju da privedemo na glasnje, ništo ne bi bilo.

Tam oko polovin noć. Tam k’d iskačaju veštice i vampiri, poče slavenje na onija što su pobedili. Lele majko, iskoči k’ko su svi pobedili. Dobro de, Čeda se ne računa, on si je s’lte “ statistička greška“.

Dačić zbraja ovija njegovi socijalisti pa gi zbori k’ko nikad nesu imali tolko poslanici i da je ovoj najgolema pobeda, od Miloševića pa na ovam. Malko zbori a poviše gi poje. Batalija „Minjacku „, pa poje onuj mlogo žalostivnu pesnu „Kaži zašto me ostavi.“Palma ga gleda, pune mu oči s’s suze pa si misli na njegov pamet, što li šef poje b’š ovuj pesnu.

Ovija što su, s’s familiju i drugari, jedva preripili 1%, vikaju: „I mi smo pobedili, neće ni tražu da vrćamo pare.

A kod istinski pobednici, k’ko kude Željka u Zadrugu. Zasviriše trubači i čalgidžije, fatiše se u oro Karić i pitomci na političku akademiju, fatiše se za džep partiski čorbadžije i nakitiše muziku. Nastade jedno grlenje i celivanje a koronavirus s’lte leti od jednog do drugog. Tasovac i Ana se držu za ruke i razmenjuju koronavirus. On udrvija kosu, usvitkaja s’s oči al’ džabe, neće taj čarapa na tuj nogu. Marko Đurić obesija nos, ne davaju mu da diriguje na aplauzi, s’g diriguje Selaković. Štrajkači s’s glad i žeđ gi nema, mlozina gi nema al tuj su mladi iz Poltičku akademiju. Što će praiš, još deca nesu izučila kol’ko je politika kurvinska rabota i pogan zanat.Koj znaje ubavo da gleda, videja je i novu vladu.

Nadokrajke i ovija bojkotaši objaviše da su pobedili. Koga su pobedili, k’ko su pobedili i k’d su pobedili, toj ništo nesam razbraja i za toj vi od toj neću pisujem. Tanja Fajon će ni sve objasni.

A, pamtite li braćo niki izbori kude su svi pobedili? Ne pamtite? Epa,od s’g će pamtite, ovoj su tija izbori.