Pravo na pravo

Autor

Ljuba Kostić

Aktivista "Niškog kulturnog kluba"."Bubanjac, Palilulac, Bulevarac, Durlanac... ukratko Nišlija"

Dnevni list Danas je u nedelju, 3. decembra 2021. godine, objavio vest da je Domu zdravlja u Nišu upućen nalog na osnovu kojeg zaposleni treba da se izjasne da li su za to da prime vakcinu protiv Kovida 19.

Direktor Doma zdravlja Milorad Jerkan je kazao da se izjašnjavanje zaposlenih sprovodi na osnovu Stručno-metodološkog uputstva za sprovođenje vanredne preporučene imunizacije protiv kovida 19 koji je uradio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Uputstvo „preporučuje davanje pisane saglasnosti, kako bi se planirao broj vakcina koje će biti raspoređene zdravstvenim ustanovama.

Pisana saglasnost nije obavezujuća – reč je, dakle, samo o proceni broja vakcina koja se predviđa za ustanovu. Za one koji ne žele da se vakcinišu sigurno neće biti nikakvih konsekvenci – zaključuje direktor Jerkan.

I tačka što se njega tiče. Što se mene tiče, a verujem i mnogih koji će se možda složiti, umesto tačke sledi ogroman znak pitanja. Zapravo više njih.

Neka od njih se mogu pročitati i u dobronamernim i konstruktivnim komentarima na vest.

Ono koje dominira jeste svakako to, kakav nam primer onda daju zdravstveni radnici koji odbijaju da prime vakcine koje su preporučila ili odobrila tela poput Svetske zdravstvene organizacije tj. Agencije za lekove Srbije?! Da podsetim, to su (pored ostalih) institucije čijih se pravila, procena i predviđanja disciplinovano pridržavamo svih ovih meseci.

Nezapamćena pandemija koja je paralisala čitavo čovečanstvo, gde se većina nas dobrovoljno odrekla svojih sloboda zarad očuvanja zdravlja svetske populacije, gde ljudi više ne mogu ni da se kreću slobodno i bez maski, gde je toliko poslova i radnih mesta na ivici održivosti… Da ne nabrajam, svi smo ovde sa planete Zemlje i jasno nam je šta se sve dešava (ili baš i nije – što je gora opcija). Jer upravo je nedostatak odgovora na mnoga pitanja i izostanak otvorene, konstruktivne, pre svega stručne rasprave, ono što najviše zabrinjava misleće ljude današnjeg Westworlda. Eastworld na tako nešto nije ni navikao, nitu mu i smeta. Zato se u Zapadnim zemljama na suspendovanje ličnih sloboda, koje često zna da znači i njihov kasniji potpuni gubitak, gleda sa izrazitim negodovanjem. Zbog toga se i dešavaju brojni protesti građana u zemljama poput Nemačke, Francuske, zamislite, čak i Kanade.

Zdravstveni radnici su opet, svuda u svetu, saglasno i bez ikakvih dilema proglašeni herojima ove pandemije. Oni su uvek jedan od stubova svake države. I bez da im se kaže, svesni svih obaveza i odgovornosti koje njihov posao nosi. Zbog toga sada najviše i čudi ovakav obrt. Niko ih nije mnogo pitao niti uvažavao njihova ’’prava’’ kad su morali da izdrže prve nalete opakog i čudnog virusa. Možda je ovaj trenutak sada i važniji, jer se za razliku od početka, koji je bio neizvestan u svakom smislu, sada ipak nazire nekakav izlaz i kraj ovog zloćudnog perioda svetske moderne.

Vakcina nam je dugo najavljivana kao jedini mogući izlaz i spas. Mnogi drugi lekovi nisu u tome uspeli a neki su čak, poput hidroksihlorokina, stavljeni iznenada na crnu listu SZO kao opasni iako ih je do tog trenutka koristilo bar dve milijarde ljudi. Zdravstveni radnici su nam govorili, mi smo ih slušali. Zašto da tako ne bude i na dalje?! U čijem je to interesu?

Pitanja još. Ali ne mozga bez. Zdravstvena zaštita je zakonom definisana kao organizovana i sveobuhvatna delatnost društva čiji je osnovni cilj očuvanje zdravlja građana, zbog kojeg i Imunizacija, kao posebna mera prevencije zaraznih bolesti i deo društvene brige za zdravlje, treba da predstavlja opšti interes jedne zajednice. Obaveznost imunizacija ima dugu tradiciju i zahvaljujući njima, iskorenjene su mnoge bolesti današnjice.

Svima je ovo valjda poznato jer je mnogo puta ponavljano. Verovatno sa nekim određenim razlogom.

Kako onda objasniti svu čudnovatost ovog, više nego zabrinjavajućeg paradoksa, gde se neprimerenim i nepravovremenim pozivanjem na nekakvu ’’slobodu izbora’’ zdravstvenih radnika, zapravo legalizuje jedna savremena imunološka jeres i stvara plodno tle za bujanje odavno prezrenog i osuđenog ’’antivakserizma’’ u zoni u kojoj bi to svakako moralo biti osuđeno, ako ne i zabranjeno?! Žao mi je ako će se neko ovim zapažanjem osetiti pogođeno, ali bar to tako izgleda nama sa ove strane, gde ne postoji dovoljno medicinskog znanja i izvora pravih, možda bolje reći pravovernih, saznanja.

Paradoksalnost ove isprovocirane realnosti se nastavlja nemogućnošću prenošenja istog takvog (valjda istog?!) prava na izbor roditelja koji se proglašavaju odgovornim za zanemarivanje sopstvene dece ukoliko ne žele da ih vakcinušu i poštuju kalendar obavezne imunizacije, Meni, kao laiku, koji je sve to uredno svojevremeno ispoštovao, sve ovo budi u najmanju ruku nelagodnost i zabrinutost.

Na stranu sada što smo gotovo svi oguglali na dvostruke aršine koji se višedecenijski primenjuju kod povlašćenih kasti srpkog hordinskog društva. Čak smo smislili i narodnu ’’mudrost’’ kojom opravdavamo korupciju i bezakonje, gde ’’ko je pod kruškom – taj i jede kruške’’. U nastavku, za one koji ’’nisu odavLe’’ – za vas koji niste blizu izvora moći koju pruža vođa horde, za vas nema kruške – samo gloginjke.

Ipak, kada je reč o samoj održivosti naših života, ličnog i zdravlja naših bližnjih, na kraju i čitavog društva, tada bi ipak morali uraditi sve što je u našim moćima da nekako suzbijemo ili bar ograničimo efikasnost te razarajuće poslovice. Zaista je nedopustivo da se po pitanju elementarnih uslova za jedan ljudski život, država i njen birokratski aparat, inače preskupo plaćan od svih nas, ponaša tako nemarno i neodgovorno.

Oprostite, ali selektivni protekcionizam, na šta meni ovo liči, kao naš odgovor na trenutno esencijalni globalni problem, nedopustiv je, jer smo se svi već toliko toga odrekli i trpimo zarad postizanja jednog višeg dobra, zdravlja čovečanstva. Ukoliko u takvoj situaciji, u centru borbe protiv ove nezapamćene pošasti (kakvom smo je pomoću medija upoznali), postoji bilo kakva tolerancija prema rušenju jedinstvenog fronta u borbi sa tim fantomskim neprijateljem, front će pući i svi naši dosadašnji napori i odricanja će biti uzaludni.

Kada to kažem, ne mislim samo na ogromna finansijska sredstva koja su data za izgradnju „svemirskih brodova“ (da ne bude zabune, mislim na naše kovid bolnice), nabavku medicinskih sredstava i pomagala, sada i vakcina, sa kojima smo, ’’poput oružja u ruci krenuli u odlučnu kontraofanzivu’’, kako je slikovito opisao dr Kon, stručnjak koji je svoje respektabilno iskustvo u nabavci istih (vakcina, ne oružja zaista) već dokazao.

Ukoliko dakle taj front pukne, a pući će ukoliko nam stubovi sistema ne daju adekvatan primer poštovanja zakona (nema lošeg zakona, samo strogog), primer poverenja u odluke nadležnih institucija (nema loših institucija, samo neodgovornih, korumpiranih i nestručnih činovnika) na kraju i primer solidarnosti naše ’’kovid elite’’(pokupio naziv negde na netu) sa ostatkom prizemljenog (nekada nebeskog) naroda – neće biti dobro. Ionako nam je poverenje u institucije sistema već bilo nikad manje a poverenje u struku, njeno znanje i dobronamernost, nikad niže.

Svaki dobar primer je danas više nego spasonosan, svaka prava informacija, više nego zlata vredna. Možete sluđivati ljude neko vreme, držati ih strahu i malo duže, ali ne predugo. A ovo zaista, zaista već predugo traje.

Vakcinišite se zato, molim vas, po redu i redosledu koji nam je zadat. Sa puno poverenja u struku koja nas je dovde dovela i bez navodnog ’’prava na izbor’’, jer to pravo nismo ni imali otkako je zavladao pandemijski strah kod stanovnika planete Zemlje.

Ukoliko ipak, to iskonsko, nekadašnje, ljudsko pravo i danas postoji, onda ga neka svim Zemljanima. Bez medijskih progona, osuđivanja i međusobnog deljenja na nas pametne i njih glupe. Jer Pravo je pravo, samo ako važi za sve.