Pismo za velikog brata

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Ljubezni Golemi brate, pisujem ti ovoj pismo k’ko na staroga kardaša i iskam ništo da ti se molim. Ti ubavo znaješ da se mi od’mno poznavamo, još iz onoj vreme k’d mi se nezvan uvuče u kuću i poče da mi brojiš zalčiki, da mi talaškaš po šlajpik, da mi vospitavaš decu s’s rijaliti silikonke. Voleja si i da mi zapoveđuješ s’s koga ću se grlim i celivam a s’s koga ću se karam i tepam a znaja si i da mi uteruješ pamet u glav’ s’s bombe i osiromašeni uranijum.

Dobro de, znajem, toj je bilo za moje dobro i tuj dobrotu ću pamtim cel život i neću gu zabraim ni na onaj svet. Za toj ti se molim da podvikneš malko na ovija tvoji poklisari iz Jevropu da manu da ne zač’čkuju i da si najprvo pometu pred njiova vrata, da si ujdurišu njiove avlije, pa t’g da ni ispraćaju Tanju Fajon, Vladimira Bilčika i Knuta Flekenštajna. Oni će bajgim da ne uču k’ko da se biramo i koga da biramo. Oni će uču bačovandžiju k’ko se sadu krastavice. Mi se bre biramo od k’d znajemo za seb’, ćef ti s’s motke, ćef ti s’s pištolji ,ćef ti s’s plajvazi i artiške, ćef ti s’s ćorave kutije a poslednjo vreme s’s kradenje džaci i glasanje na vampiri.

Ovija da su saglam i da ništo znaju, ti bi gi vikaja u Ameriku k’d onomad biraste prisednika. Oni bi ubavo došli u Ameriku pa, k’ko demokratija uči i zapoveđuje, pravo kude Golemog brata:

Dobar dan Golemi brate, koga iskaš da narod izabere na izbori pa da ga turimo za prisednika?

I tolko, kolaj rabota. Jutre d’n po izbori, Amerika ima prisednika. A ovoj iskoči golema tarapana, izludeste čoveka. Te prisednik je, te neje prisednik, tolko ste ga majali da se eve ni d’n’s ne može povrne. Odvedu ga na aerodrum a on pituje:

Će putujemo ali će nikoga dočekujemo?

Tolko ste ga zašuntaveli s’s tija izbori da je ametom zabraija i na koga je prisednik, kolka mu je država i kolko duše ima taj država.

Nas da su vikali da gi pomagamo, s’s onaj njiov zakon „lud zbunjenog“ i onuj njinu demokratiju, i Moniku Levinski bi izabrali i toj u prvi krug.

More, sve znajemo i sve smo probali. Od drugi boles’ mi bolujemo. Al’ za taj boles’ lek još neje iskočija. Molim ti se Golemi brate k’ko na Gospoda, izmisli niki izbori, na koji će svi da pobedu pa i onija što na izbori ič ne iskačaju. Izmisli da svi budu prisednici, da svi bidnu ministri, da svi bidnu direkturi na javna preduzeća i da svi imaju po dve sekretarke i tri švalerke.

Ubavo znajem Golemi da ti toj znaješ i umeš. Ti koji iskaš da na decu utepaš tatka i majku i da gi stvoriš roditelja numer 1 i roditelja numer 2. Ti koji iskaš da dete premenjujemo č’s u roze, č’s u plavo, sve dok ga ne zašuntavimo pa ne znaje jadno ni k’ko da moča, da li stoječki ali čučečki. Ti koji truješ i daviš cel svet s’lte za svoj račun i svoj džep.

Ne se pretoparaj Golemi, od’mno se poznavamo. Ti si onaj što je uvrteja u glavu da je gospodar na cel svet, ti si izmisleja televizije i sateliti, društvene mreže i rijaliti. Ti k’ko dr. Frankeštajn praiš lobotomiju na svi čoveci na ovaj svet, iskaš da naprajiš novog čoveka što ič ne misli , nit jede, nit sere, s’lte raboti i toj za tvoj ćar.

Dobro de, znajemo mi, toj ti je ostanulo od dede i paradede još od onoj vreme k’d beoše kolonije i pljačke po cel svet. Al’ da znaješ Golemi, umrelo je onoj vreme k’d ste za đinđuve i ogledalca otimali zlato i srebro. Umrelo je vreme na robovi i mufte rabotenje na vaša imanja i rudnici. Sve se promenilo s’lte vi ostadoste isti, semka vi t’kva, naalili ste se da pijete krv na cel svet pa vi se usladilo.

Najprvo ste pljačkali s’s krs’ u Gospodovo ime. I toj vi priznavamo, bija je toj golem sevap da tej grešne duše kurtališete od sve ovozemaljsko i da gi takoj izvedete na prav put i ujdurišete za izlazak pred Gospoda. Onda pređoste na sablje, puške, tenkovi, topovi i aeroplani. K’d vidoste da motka ima dva kraja i da mož’ da udari i po vašu grbinu, manuste toj i izmisliste gospodsku pljačku. Najgolemu pljačku što svet do s’g neje videja, pljačku s’s MMF-ovi, dužničko ropstvo i banke od turli- turli sorte.

Ne zabrai Golemi, ništo neje vekovno i ti si s’lte smrtan stvor.

Ja ti ga reko a ti s’g spasi dušu svoju.