Poslanici iz Niš

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Od’mno vi nesam pisuvaja pa se mlogo nabralo i za pisuvanje i za smejanje i za kukanje. Misle si ništo na moj pamet, najprvo ću vi pisujem od ovija izbori al’ se brgo popišmani i seti se što mi je zborija moj pokojni deda Sveta Nišavac: „Sinko, manjuj se od politiku, toj ti je pogan zanat i kurvinska rabota. Neje te Gospod daja za tuj rabotu. Ćuti si, gledaj si kuću i dečicuj i što ti je gajle koj će legne pod krušku da bere kruške, Kurtini ili Murtini.“

A ja jok, ne posluša dedu, uvati se za plajvaz i poče č’čkam mečku.

Vikaju tam po beligradsku čaršiju k’ko će Beligrađani, da turu na listu svi lanjski niški poslanici i da gi pa biraju za Skupštinu. Ono istin je, zaslužili su. Toj što su oni napraili za Srbiju i Niš u knjige će se pisuje, deca će od toj u čkolju da uču. More, uz gusle će se za toj poje sve dok traji svet i vek.

Fala vi braćo Beligrađani što mislite na nas. Vi pobolje od nas znajete koj je k’kv po Niš i koj je za poslanika a koj neje. Mi da smo gi sami birali, ništo ne bi naprili. S’s ćoravo mogare, po cel svet da smo gi iskali, ne bi pobolji našli. Em učovni, em pametni, em ubavi a k’d se ujdurišu u ovej aljinke od belosvetski šnajderi, od merak da gi pogledaš.

Nesu naši poslanici k’ko ovija Prečani, Beligrađani i Kragujevčani što se butaju po Skupštinu da u svaku čorbu bidnu mirođija. Jok bre, naši s’lte ćutu, usta imaju jezik nemaju, nabrčkaju čelo, sastavu veđe i onakoj kroz trepke, ispraćaju poruke s’s mobilni. Dajma gledaju u kamere da se vidi na televizor da nesu izbegali u čaršiju i da ne pazaru po beligradski dućani. Ič se ne m’caju od mesto, ni na močanje ne idu. A bre, k’d može prisednik da izdrži, će izdržu i oni. Od’mno su gi reknuli iz partiju k’ko da glasaju i za koga da glasaju i za toj, ovoj što lomotu drugi poslanici, ič gi ne može popišmani.

Odma se vidi da su goleme partiske čkolje izučili, jedni Akademiju za lideri, drugi radikalsku čkolju života, a ima ga jed’n i s’s diplomu iz Kumrovec još iz Titino vreme. A k’d gi reknu ovija iz partiju:

„Ajde bre Nišlije i vi da reknete niki reč od domaći i belosvetski dušmani. Nemoj da iskoči zborenje da smo ve turili u Skupštinu s’lte da dizate ruke i tamanite jajca od ribu Morunu i buđavo sirenje po skupštinsku kafanu.“

I t’g, k’d prozboru k’ko iz crkvenu kljigu da čatu. Toj bre, neje zborenje, toj je pesna za uši i merak za dušu. Nit onija ljudi, nit daj bože, s’mnulo gi pred oči k’ko Džudžulejka da gi je prebajala i s’g sve znaju i u sve se razbiraju. Za č’s će ti izdeklamuju koj je opljačkaja državu, koj ima švalerku, koj je NATO-plaćenik a koj je ruski špijun, sve onakoj, k’ko su gi iz partiju naručili. Njiovo je s’lte da udaru zapršku s’s osećanja, latinski i filzofski citati.

I za toj, da se znaje braćo Nišlije da niki u ovuj Srbiju nema poslanici u Skupštinu, k’ko naš si Niš. Čujete li braćo, k’ko po celu Srbiju ide zborenje:

„Blago si ga na ovija Nišlije, s’s ovakvi poslanici mož’ da iskoču i pred Rimskoga Papu i pred Englesku kraljicu a da se ne orezilu“.