Preletači

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Čatim ovej novine, buljim u ovaj televizor, i nema d’n a da ne pisuju i zboru od niki preletači. K’kvi su bre tija preletači? Ja znajem za golubi, al’ ovoj čoveci, pa preletači, nes’m znaja.

Svi mi što smo čuvali golubi i iškali gi po ovoj niško nebo, ubavo znajemo da je preletač golub, što za č’s od tvoje čandije preleti na komšiske, s’lte ako mu komšija frlji niko zrnce od pčenicu.

Stari golubar, čiča Dragi Curkin, dajma vikaše na nas mlađeji, što smo toprv učili taj golubarski zanat:

Toj je golub nesreća. S’s takvog goluba, s’lte će ve bije maler, i po kuću i po ćumez. Ako jed’n put preleti na komšiske čandije, ič ga ne vrćaj u ćumez, s’lte će ti pokvari drugi golubi. Za toj, il’ mu kidaj glavu il’ ga daruj na najgolemog dušmanina. A i onaj, što je od komšiske čandije preleteja na tvoje, ič neje pobolji. I od njeg se kurtalisuj, k’ko znaš i umeš.

I takoj, slušali smo čiča Dragi, neje da nesmo, i malko po malko potamanismo tija golubi preletači. Golubi potamanismo al’ boles’ pređe na čoveci.

Dobro de, l’ko je s’s golubi a što će prajimo s’s čoveci preletači?

Golub je životinjka, zač’s ga zalažeš s’s niko zrnce od pčenicu ali trošku od leb’. Čovek je drugo, Gospod mu je daja pamet da misli, dušu da pati , obraz da varka poštenje, reč da se zakune i molitvu da vikne Boga napomoć. Čoveka s’lte golema muka i nevolja mož’ da natera da preleti od jedne čandije na druge.

Mlogo sam preturaja po ovaj moj pamet koja je toj muka i nevolja, i koja je toj sila što će te natera da frljiš pod noge i čas’ i obraz, i reč i zakletvu, k’d me onomad srete moj komšija Stavra Trta, vikan Preletač. I onakoj, k’ko ga je Gospod daja, na sred čaršiju, poče kuka:

E, moj košijo, čuja li si, k’ko mi iznesoše po čaršiju, da ja ovoj rabotim za goleme pare? A neje, Bog mi je svedok da neje. Nego, čim ovija moji izgubu na izbori, ete ti gu u s’n moja slava sv. Paraskeva pa mi vika: Stavro, ti ubavo znaješ da te je Gospod odredija da cel život pomagaš na narod. A k’ko će pomagaš k’d nesi na vlas’. I za toj, jutre sabajle, da bataljuješ ovija tvoji Murte, što su izgubili na izbori, i pisuješ se u Kurte, što su pobedili. Što ću komšijo, toj si je božja volja i mora se poštuje.

I takoj, za č’s me Trta prosvetli s’s toj njegovo zborenje i kukanje. Lele, malko je falilo da ogrešim dušu. Ja sam sve misleja da je kod toj preletanje Nečastivi umešaja prsti i da je toj nika đavolska rabota, a ono iskoči da je božja volja.

A bre, ič ne znajem zašto sam zapeja s’s ovuj priču od Dragi Curkinog i golubi.

Nego mislim si ništo na ovaj moj pamet, neka gu, nit iska leb, nit iska sol. Koj znaje koj će gu čati i k’ko će gu čati, k’d dođe niko drugo vreme i k’d golubi pa bidnu golubi a čoveci, čoveci.