Zašto je Srbija postala Banana država?

Autor

Dragan Stojadinović

Politikolog

Mnoge stvari koje su suprotne interesima građana mogu se provući ispod radara. Neke se čak mogu predstaviti kao pozitivne. Boris Tadić je svojevremeno izbore 2008. godine dobio na osnovu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je devastirao srpsku ekonomiju. Ali reputacija Rio Tinta je tako loša, da je nemoguće ubediti građane da rudarenje litijuma nije opasno. Sa te strane je fascinantna upornost Aleksandra Vučića da se litijum kopa i pored masovnih protesta širom Srbije. Zašto bi neko čija karijera zavisi od popularnosti insistirao na najnepopularnijoj inicijativi koju pamtimo?

U svetu u kome živimo, političari neretko interese multinacionalnih kompanija stavljaju ispred interesa građana, koje bi trebalo da predstavljaju. Razlog je, naravno, korist koju bi mogli da imaju od saradnje sa pomenutim kompanijama, ali i strah od sukoba sa njima. Hakobo Arbenz je 1950. godine ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima u Gvatemali i pokrenuo veliku agrarnu reformu, koja nije odgovarala najvećoj kompaniji za prodaju banana, američkoj United Fruit Company. Posle lobiranja kompanije u Sjedinjenim Državama, CIA je 1954. godine organizovala državni udar, posle koga je Arbenz otišao u egzil, gde mu se porodica raspala a ćerka izvršila samoubistvo. Naravno, naredni predsednik Gvatemale je imao neuporedivo više obzira prema interesima United Fruit Company.

Evropska unija je veliki potrošač litijuma, ali ga ne proizvodi, već uglavnom uvozi iz Kine. Da bi izbegla zavisnost od Kine, EU želi da razvija sopstvena nalazišta. Da kopanje litijuma nije opasno, on bi verovatno bio kopan tamo gde ga ima najviše – u dolini Gornje Rajne u Nemačkoj. Ali pošto je kopanje litijuma očigledno opasno, potrebno je naći državu koja je spremna da žrtvuje zdravlje svojih građana zbog podrške zapadnih centara moći.

Pomenuti centri moći imaju veliki uticaj u srpskoj politici. Javna je tajna da su u više navrata imali odlučujuću ulogu prilikom formiranja Vlade Srbije. Svojevremeno su zbog neposlušnosti sa vlasti obarali Miloševića, Koštunicu i najzad Tadića. Vučić smatra da mu je opstanak na vlasti siguran dokle god je poslušan. I zbog toga već 12 godina marljivo radi na građenju državnosti nezavisnog Kosova i sada na inicijativi koja ugrožava zradavlje građana Srbije.

Nekada smo mislili da zapadni centri moći u Srbiji podržavaju progresivne političare i demokratske procese. Danas je jasno da će podržati bilo koga ko je spreman da pomogne u ostvarivanju njihove agende. A ta agenda je danas, pre svega, kopanje litijuma.