Bivši medicinski tehničar osuđen je na doživotnu robiju za ubistvo 85 pacijenata u dvema bolnicama na severu Nemačke.
Niz ubistava koji je počinio Nils Hegel nepojmljiv je zdravom razumu, naveo je sudija Sebastijan Buerman.
Hegel, koji je već na odsluženju doživotne kazne zatvora za dva ubistva, prepisivao je smrtonosne doze lekova za srčane tegobe pacijentima u periodu od 1999. do 2005. godine.
Smatra se najmasovnijim serijskim ubicom u nemačkoj modernoj istoriji.
Tužilac je naveo da je Hegel to radio, kako bi zadivio kolege naknadnim oživljavanjem pacijenata.
Njegov bivši kolega rekao je za list Bild da je Hegelov nadimak bio Rambo vaskrsenja, zbog toga što nikome „nije davao da priđe pacijentu“ kom je bila potrebna reanimacija.
Poslednjeg dana na suđenju ovaj 42-godišnjak porodice žrtava zamolio je za oproštaj zog „užasnih stvari“, koje je uradio.
„Iskreno želim da se izvinim za sve što sam godinama radio“, rekao je.
Hegel je optužen za ubistvo sto pacijenata u gradovima Delmenhorst i Oldenburg, na severu Nemačke.
Policija sumnja da je žrtava bilo i više, ali da su šihova tela kremirana i tako uništeni dokazi.
Hegel je priznao 55 ubistava,a sud u Oldenburgu osudio ga je za 85, prenose nemački mediji.
Na izricanju presude, sudija Buerman izrazio je žaljenje što sud nije u stanju da odagna sumnju brojnim ožalošćenim rođacima.
Dopisnik BBC iz Berlina Dženi Hil kaže da je ovaj slučaj šokirao Nemačku – ne samo zbog toga što je neko od medicinskog osoblja to uradio, već što niko nije obratio pažnju na visok stepen smrtnosti pacijenata.
Hegelova masovna ubistva prestala su kada je uhvaćen kako prepisuje smrtonosnu dozu leka pacijentu u Delmenhorstu.
Osuđen je na sedam godina zatvora zbog pokušaja ubistva 2008, ali su porodice preminulih podstakle nadležne da otvore dalju istragu.
Na drugom suđenju, koje se završilo 2015. dobio je kaznu doživotnog zatvora za dva ubistva i dva pokušaja ubistva.
Ipak, tokom sudskog postupka priznao je psihijatru da je ubio 30 ljudi.
Inspektori su tada proširili istragu i iskopali tela 130 bivših pacijenata, tražeći dokaze da su primili terapiju koja je mogla da im izazove srčani udar. Ispitivali su i medicinske kartone u bolnicama u kojima je radio.
Dokumenti iz Oldenburga pokazali su da je broj smrti i oživljavanja bio duplo veći u smenama kad je Hegel radio, objavili su nemački mediji.
Lokalni list Nordvest Cajtung bavio se ličnošću i karakterom čoveka, čija su zlodela zaprepastila zemlju, prenosi AFP.
Bivši nastavnici i kolege Hegela opisuju kao „prijateljski nastrojenog“, „spremnog da pomogne“ i „zabavnog“.
„Nije bio osoba sa margine“, kaže za novine druga osoba koja ga je poznavala još od adolescencije.
Učitelj ga se sećao kao „prilično normalnog učenika“ koji je bio više zainteresovan za fudbal nego za časove.
Rođen 30. decembra 1976. godine u primorskom gradu Vilhelmshafen, Hegel je odrastao u katoličkoj porodici, za koju kaže da je bila „topla i stabilna“.
Sa 16 godina počeo je da radi u glavnoj bolnici u rodnom gradu kao medicinski tehničar, što je bio i njegov otac. Nije ostavio snažan utisak, ali kolege i nadređeni pamte ga kao „finog“.
Ta slika odudara od brojnih ubistava u godinama između 2000. i 2005. kada je namerno izazvao srčanu insuficijenciju kod nekoliko desetina pacijenata kako bi pokušao da ih spasi, u većini slučajeva bezuspešno.
Kada bi mu pošlo za rukom da oživi pacijenta, bio je ispunjen, ali samo nekoliko dana, naveo je u izveštaju psihijatar Konstantin Kariofilis.
„Za njega je to bilo kao droga.“
Tužilac je istakao da je Hegel bio opijen osećajem moći nad svojim bolesnicima i potonjim žrtvama, koje je nasumice birao iz „dosade“.
Doktor Smrt, Zver, Monstrum sa Anda, Šahovski ubica...
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0