Lečenje HIV-a: Londonski pacijent drugi izlečen na svetu


HIV

Getty Images
Nakon transplantacije matičnih ćelija istraživači u telu pacijenta više nisu mogli da pronađu HIV virus

Muškarac iz Londona druga je osoba u svetu koja se izlečila od HIV-a, saopštili su lekari.

Adam Kastilejo nema virus više od 30 meseci posle prestanka upotrebe terapije.

Međutim, on nije izlečen lekovima protiv HIV-a, već transplantacijom matičnih ćelija – tretmanom koji je primenjen u lečenju raka od koga je takođe bolovao prenosi medicinski žurnal Lanset.

Davaoci tih matičnih ćelija imaju nouobičajen gen koji ih štiti od HIV-a. Dobijanjem njihovih ćelija je i Kastilejo postao zaštićen.

Timoti Braun, poznatiji kao berlinski pacijent, postao je prvi čovek izlečen od HIV-a, tri i po godine od dobijanja iste terapije.

Kako izgleda terapija?

Čini se da transplantacije matičnih ćelija sprečava kopiranje virusa u telu tako što se pacijentove imune ćelije menjaju ćelijama davalaca koje su otporne na HIV.

Adam Kasilejo – 40-godišnji londonski pacijent, koji je odlučio da se njegov identitet objavi – u krvi, semenoj tečnosti i tkivu nema aktivnu HIV infekciju, saopštili su lekari.

Prošlo je godinu dana od kada je prvi put objavljeno da nema virus, a i danas ga nema.

Vodeći istraživač, profesor Ravindra Kamar Gapta, sa Univerziteta Kembridž, rekao je za BBC: „Ovo ja izlečenje HIV-a gotovo sa sigurnošću.“

„On je dve i po godine u remisiji.

„Naša otkrića pokazuju da se uspeh transplantacije matičnih ćelija kao lek protiv HIV-a, prvi put prijavljen pre devet godina kod berlinskog pacijenta, može ponoviti“, rekao je Gapta.

Ali ovo neće biti terapija za milione ljudi koji širom sveta žive s HIV-om.

Agresivna terapija je, pre svega, korišćena u lečenju ovih pacijenata od raka, a ne HIV-a.

I lekovi koji se trenutno koriste protiv HIV-a veoma su efikasni, što znači da ljudi sa virusom mogu da žive dugo i zdravo.

„Važno je znati da je ova terapija visoko rizična i da se koristi kao krajnje sredstvo kod pacijenata sa HIV-om koji imaju malignitete opasne po život.

„Međutim, ovo nije terapija koja će biti široko dostupna za osobe sa HIV-om koji su na uspešnim antiretroviralnim terapijama“, rekao je Gapta.

Ipak, ovo istraživanje bi moglo da da nadu za pronalazak leka u budućnosti korišćenjem genske terapije.

Kako funkcioniše?

Virus HIV 1 – najčešći oblik HIV-a u svetu – za ulazak u ćelije koristi CCR5 receptor.

Međutim, postoji veoma mali broj ljudi koji su otporni na HIV virus, a koji imaju dve mutirane kopije CCR5 receptora.

To znači da virus ne može da uđe u ćelije koje uglavnom zarazi.

Istraživači kažu da je moguće genetskom terapijom ciljati CCR5 receptore kod onih koji imaju HIV virus.

To je isti receptor koji je koristio kineski naučnik He Džankui koji je stvorio prve genetski modifikovane bebe. On je sada u zatvoru.

Da li je ovo trajni lek?

Testovi pokazuju da je 99 odsto Kestilejovih imunih ćelija zamenjeno ćelijama davaoca.

Ali u njegovom telu i dalje ima ostataka virusa, kao i u telu berlinskog pacijenta Brauna.

Nemoguće je reći s apsolutnom sigurošću da se HIV nikada neće vratiti.

„Ovo je jedinstvena pozicija u kojoj možete da budete, jedinstven i vrlo ponižavajuć položaj“, rekao je Kasilejo za Njujork Tajms.

„Želim da budem ambasador nade.

„Ne želim da ljudi misle da sam ja odabran.

„Ne, to se samo desilo.

„Bio sam na pravom mestu, verovanto u pravo vreme, kada se to dogodilo.“

Profesorka Šeron Levin sa Univerziteta u Melburnu je rekla: „Imajući u vidu veliki broj ćelija uzorkovanih ovde i odsustvo netaknutog virusa, da li je londonski pacijent zaista izlečen?

„Dodatni podaci, navedeni u ovom izveštaju, sigurno su ohrabrujući, ali nažalost, na kraju će vreme sve pokazati.“


Pratite nas na Fejsbuku i
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.