Životinje i nauka: Kako spasiti crvene pande


Red panda

Getty Images
Crvena panda: ugrožena u divljini, njeno preživljavanje se nalazi pod znakom pitanja

Postoji samo jedna vrsta crvene pande, a ne dve kako se sumnjalo do sada, pokazale su DNK analize.

Ova životinja, ionako ugrožena zbog lova i gubitka staništa, sada je u još kritičnijoj situaciji, kažu naučnici.

Crvena panda živi u planinskim šumama Kine, Indije, Nepala, Butana i Mjanmara, gde je njihovi broj opao na nekoliko hiljada jedinki i smanjuje se svakim danom.

Odavno se sumnjalo da postoje dve različite vrste na osnovu fizičkih karakteristika, ali nije bilo genetskih dokaza za to.

Kineske crvene pande imaju crvenije krzno i prugaste prstenove na repovima, dok himalajske imaju belja lica.

Vodeći istraživač Jibo Hu sa Kineske akademije nauka u Pekingu, rekao je da himalajska crvena panda traži hitniju zaštitu, zbog manje genetske raznovrsnosti i ukupne populacije vrste.

„Da bi se očuvala genetska jedinstvenost ove dve vrste, moramo da izbegnemo razmnožavanje među njima u zatočeništvu i da izgradimo jasne pedigree“, rekao je on.

Očuvanje ostaje najvažniji zadatak

Istraživači u Kini analizirali su DNK 65 divljih crvenih pandi.

To istraživanje je pokazalo da postoje dve razdvojene vrste koje su pošle različitim putevima pošto su im populacije razdvojene rekom pre oko 250.000 godina.

Majk Džordan, direktor za biljke i životinje u Česterskom zoološkom vrtu, koji ima par crvenih panda, kaže da nam genetski dokazi omogućuju da utvrdimo da se smatraju dvema potpuno razdvojenim vrstama, umesto varijacijama jedne.

„Populacija je opala na svega nekoliko hiljada primeraka“, rekao je on.

„Sada kada moramo da podelimo tih nekoliko hiljada na dve različite vrste, to bi moglo da poveća primat očuvanja i plašim se da će se pokazati da je jedna od ove dve vrste više ugrožena nego što smo do sada mislili.“

Red panda cubs reared at a zoo in China

Getty Images
Mladunci crvene padne koji se odgajaju u zoološkom vrtu u Kini

Crvena panda

  • Ovi mali sisari liče na medvede, ali imaju vlastiti rod koji se zove Airlurinae
  • Divlja populacija nastavlja da se smanjuje zbog gubitka staništa, krivolove i međusobnog razmnožavanja
  • Živi na drvetu i uglavnom jede bambus koristeći oštre zakrivljene kandže da uhvati stabljike
  • Nije u bliskom srodstvu sa velikom pandom
  • Sada je zaštićena u svim zemljama u kojima živi, a lov je protivzakonit.

Crvena panda (Ailurus fulgens) isprva se smatrala rođakom rakuna zbog obeležja kao što je prstenast rep.

Posle toga, pojedini stručnjaci smatrali su da je u srodstvu sa medvedima.

Sada se zna da pripada vlastitoj porodici i da je jedan od evolutivno najprepoznatljivijih i globalno najugroženijih sisara na svetu.

Mumita Čakraborti je asistentkinja pri EDGE, programu očuvanja međunarodne dobrotvorne organizacije za očuvanje ZSL (Zoološko društvo Londona).

Ovu vrstu sisara ilegalno love zbog krzna na jugozapadu Kine, naročito zbog veoma cenjenog žbunastog repa od kog se prave šeširi, rekla je ona.

„Šešire koji donose sreću“ koriste kineski mladenci.

„To što su ovo dve odvojene vrste znači da akcioni planovi očuvanja moraju da budu konkretizovani za potrebe i zahteve dveju različitih vrsta“, dodala je ona.

„Zbog fragmentacije njihovog prirodnog staništa, malih brojeva i specifičnih zahteva u vezi sa ishranom, njihovi brojevi se nalaze na ivici istrebljenja.“

Istraživanje je objavljeno u časopisu Sajens advansiz.


Pratite nas na Fejsbuku i
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.