Otkriće novog para Hajnanskih gibona daje nadu u opstanak ove najređe vrste primata, koja je bila pred izmumiranjem.
Zbog krčenja šuma i lovokradica, ovi majmuni sada žive samo u šumi na kineskom ostrvu Hajnan.
Tokom 1950-ih godina na celom svetu bilo ih je 2.000, ali je taj broj tokom 1970-ih pao na samo 10.
Poslednji popis pokazuje da se broj gibona utrostručio, odnosno ima ih 30, koji žive u pet odvojenih grupa.
Ovaj oporavak je rezultat velikog truda ljudi koji rade na projektu za očuvanje Hajnanskih gibona, koji vodi Kadori farma i botanička bašta u Hong Kongu.
„Ne mogu da zamislim kako bi izgledale šume kada bi izgubili ove prelepe životinje i njihovu divnu pesmu“, kaže Filip Lo, stručnjak za zaštitu životinja.
Giboni su poznati po tome što se graciozno kreću kroz šumske krošnje, ispuštajući glas kojim obeležavaju teritoriju. Odrasle jedinke pevaju zajedno do zore, kako bi poboljšale vezivanje.
Seljani su krajem prošle godine čuli glasove dva gibona koji žive u delu šume daleko od glavnog dela populacije.
Mužjak i ženka su kasnije viđeni kako pevaju zajedno, pokazujući da imaju stabilnu vezu.
Giboni imaju porodice koje čine jedan mužjak, dve ženke i njihovo potomstvo. Otkriće petog para, odnosno odvojene porodice daje nadu da ova vrsta neće izumreti.
Filip Lo kaže da je ova vrsta i dalje jako retka, ali sada postoji nada da će se to promeniti i da će mamuna biti više.
Za ovaj uspeh kaže da je „dobra vest koja može da oraspoloži kolege koje su posvećene očuvanju prirode“.
Nacionalni rezervat Hajnan Bovangling čini napore od 2003. godine da sačuva ovu vrstu majmuna, kojih je je tada bilo samo 13.
Program spasavanja podrazumeva patroliranje, nadgledanje i istraživanje ponašanja majmuna, kao i sadnju hiljade stabala drveća u kojima će oni pronaći hranu i sklonište.
Od severnoistočne Indije do Bornea postoji oko 20 vrsta gibona. Mnogi žive pod pretnjom zbog uništavanja šuma, lova i ilegalne trgovine.
Međunarodna unija za zaštitu prirode klasifikovala je sve vrste gibona, uključujuči i Hajnanskog gibona kao kritično ugroženu vrstu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0