Korona virus i žene: Više kućnih poslova poništilo je napredak u rodnoj ravnopravnosti

Pandemija korona virusa mogla bi da izbriše četvrt veka postignutog napretka u rodnoj ravnopravnosti, sugerišu novi globalni podaci agencije UN žene.

Žene rade značajnije više kućnih poslova i u odgajanju dece, zbog posledica pandemije.

„Sve za šta smo se zalagali, za šta nam je bilo potrebno 25 godina, moglo bi da bude izgubljeno za svega godinu dana“, kaže Anita Batija, izvršna direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN žene.

Prilike za zaposlenje i obrazovanje mogle bi da budu izgubljene, a žene bi mogle da pate od lošijeg mentalnog i fizičkog zdravlja.

• Mame tokom vanrednog stanja – superherojski napori za mir u kući
• Kako izgleda rad od kuće kad su tu deca
• Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje

Teret odgajanja dece predstavlja „pravi rizik od povratka na rodne stereotipe iz pedesetih“, kaže Batija.

Čak i pre pandemije, procenjivalo se da žene rade tri četvrtine od 16 milijardi sati neplaćenih poslova koji se obavljaju svakog dana širom sveta.

Drugim rečima, pre korona virusa, za svaki sat neplaćenog posla koji obave muškarci, žene urade tri. Sada je ta cifra viša.

„Ukoliko je bilo više od tri puta toliko kao što su uradili muškarci pre pandemije, uveravam vas da se ta brojka sada najmanje udvostručila“, kaže Batija.

Iako se 38 istraživanja koje je sprovela agencija UN žene najpre bavilo zemljama sa nižim i srednjim primanjima, podaci iz industrijalizovanijih zemalja pokazuju veoma sličnu sliku.

„Više zabrinjava to što se mnoge žene zapravo ne vraćaju na posao“, kaže Batija.

„Samo u mesecu septembru, u SAD, otprilike 865.000 žena ne vodi se kao zaposleno, za razliku od 200.000 muškaraca, a veći deo toga može da se objasni činjenicom da postoji veliki teret odgajanja dece, a nema ko drugi da ga preuzme.“

Agencija UN žene upozorava da će domino efekat od manje zaposlenih žena biti poguban ne samo po žensko blagostanje već i po njihov ekonomski napredak i samostalnost.

BBC 100 žena razgovarao je sa tri žene da bi se uverio kako je pandemija uticala na količinu posla koji one obavljaju. Zamoljene su da vode dnevnik obaveza, beleživši kako su iskoristile sate u svom uobičajenom danu, tokom perioda od 24 sata.

„Stizala bih do granica svojih kapaciteta svaki dan“

Čak i pre pandemije, žene u Japanu su provodile u proseku skoro pet puta više vremena na neplaćeni odgoj dece i kućne poslove nego muškarci.

Teni Vada je konsultantkinja brendova iz Tokija a radila je i kao honorarna vaspitačica pre nego što je pokrenuta izolacija.

„Pet je ujutro i ja očajnički pokušavam da završim članak o sakeu. Rok je tek za nekoliko dana, ali volim da budem ranije gotova. ‘Život mame’ je nepredvidiv i ne želim da me ta nepredvidivost košta plate“, piše ona u svom dnevniku.

Teni kaže da je vreme luksuz koji ne može da priušti između držanja školskih časova kod kuće, planiranja i spremanja obroka, njenog posla i pranja veša.

Tokom izolacije, Teni i njen muž oboje su radili od kuće, ali njihovi radni dani izgledaju potpuno drugačije.

„On radi od 9.30 do oko 17-18.30 i zaista imam osećaj da ima taj luksuz da ode u sobu i skoncentriše se na posao, a dok ga ja nemam“, kaže ona. „Smatram da je to pomalo nefer.“

Kod kuće, Teni kaže da ona radi oko 80 odsto neplaćenih poslova koji podrazumevaju školovanje njene trogodišnje ćerke od kuće.

„Prva dva-tri meseca bila su užasna, mentalno sam iscrpljivala sve svoje kapacitete skoro svaki dan, moja ćerka bi plakala, a onda bih i ja plakala“, priseća se ona.

„Viđamo zabrinjavajuće posledice – visoke nivoe stresa i izazova po mentalno zdravlje, naročito kod žena, delom kao posledicu povećane količine posla“, kaže Papa Sek, glavni statističar Agencije UN Žene.

„Morala sam sve da radim sama“

Delina Velaskez je farmerka iz pokrajine Serkado u gradu Tarija na jugu Bolivije.

Njeni dani obično počinju oko pet ujutro a najveći deo vremena provodi između rada u staklenoj bašti i kućnih poslova. Ali svaka dva meseca mora da putuje u grad na pijacu da proda povrće koje je uzgojila.

„Dani su veoma iscrpljujući u polju, makar za mene, jer imam i druge obaveze u kući, ali za sada mi pomaže ćerka, ona je moja desna ruka. Pomaže mi u kući, u polju, u staklenoj bašti“, kaže ona.

Tradicionalne rodne norme podstiču ideju da muškarci donose hleb na trpezu dok su žene domaćice, a od devojaka se često očekuje da preuzmu kućne poslove.

„Kad je u pitanju dečja pomoć sa neplaćenim poslovima, roditelji su skloniji da očekuju pomoć od ćerki nego od sinova“, kaže Sek.

Ali Delina je srećna što ima priliku da provodi više vremena sa porodicom tokom pandemije.

„Pre toga sam morala da radim sve sama u rasadniku, da kupujem semenje, sadim, razmnožavam, kuvam, čistim“, kaže ona.

„Ali sad kad se školska godina završila, ćerka mi pomaže u čišćenju, kuvanju, pranju veša; moj mali sin mi pomaže u rasadniku, moj muž provodi više vremena sa nama i pomaže nam u svemu što može. Opuštenije je za mene.“

„Žene mogu da imaju sve“

Doktorka Ijeoma Kola je Amerikanka nigerijskog porekla koja živi u Najrobiju, u Keniji.

Ona kaže da je deo razloga zašto uspeva da žonglira to što je mlada majka koja radi taj što je muž podržava i što mogu da priušte da plate nekog da im pomaže kod kuće.

„Nemaju sve žene to ili nisu u ekonomskom položaju da priušte pomoć. Ali ja se i dalje budim svaki dan u šest ili sedam da podojim sina“, kaže ona.

Ijeoma kaže da društvo nije ekonomski ustrojeno tako da povlađuje ženama i nameće rodne norme koje onemogućuju prosečnoj ženi da dobije sve.

„Žene mogu da imaju sve, ali ne sve istovremeno i ne bez velikih žrtava“, objašnjava ona.

„Mislim da nas ima vrlo malo koje to uspevaju i smatram sebe srećnom što mogu da imam većinu stvari, kad već ne mogu sve.“

Biti u prilici da se plati neko da pomogne učinilo je izolaciju malo podnošljivijom za Ijeomu i njenu porodicu.

„Oko mesec dana bili smo samo mi i bila sam očajna“, kaže ona.

• BBC 100 žena 2020: Ko je sve na listi
• Žene vladaju Finskom – kako to izgleda

„Osećala sam se kao da moram previše toga da uradim, a nisam mogla da uradim ništa od svog pravog posla zato što sam morala da uradim previše toga u kući.“

Iako je njen muž dobar partner kad je u pitanju roditeljstvo i preuzima inicijativu u stvarima kao što su spremanje, pranje posuđa i veša, ona kaže da se često oseća kao da je odgovornost vođenja domaćinstva potpuno na njenim plećima.

„Uvek moram da razmišljam o stvarima o kojima on uopšte ne misli, kao što je spisak šta sve mora da se kupi, organizovanje prvog rođendana našeg sina, pravljenje porodičnih slika na odmoru ili organizovanje druženja preko Zuma sa prijateljima“, kaže ona.

Mentalni teret – žongliranje stvari kao što su zakazani lekarski pregled, planovi za spremanje obroka i kućne popravke – mogu da ostave traga i na ženinom fizičkom i mentalnom zdravlju.

Nedovoljno plaćene i potcenjene

Neplaćeni poslovi žena često pokrivaju troškove staranja koji prehranjuju čitave druge porodice, održavaju ekonomiju u životu i nadomešćuju nedostatak socijalne službe, ali se retko zvanično priznaju kao rad.

„Ključno je ovde što je to oduvek bilo nedovoljno cenjeno i uvek se prema tome ophodilo kao prema nečemu oko čega ne morate da brinete zato što ne traži nikakvu naknadu“, kaže Batija.

„Pandemija je ukazala na činjenicu da je neplaćeni rad bio socijalna sigurnosna mreža u čitavom svetu i omogućavao nekima da izađu u svet i donesu kući produktivne prihode, istovremeno osujećujući prilike za razvoj i zaposlenje onih žena koje su najviše nosile teret odgoja dece.“

Žene koje obavljaju većinu neplaćenih poslova ili imaju manje vremena da se posvete plaćenom radu ili rade duže na poslu ili se često suočavaju sa finansijskom neizvesnošću u oba slučaja.

„Ne možete dovoljno da istaknete koliko je ovo velik problem i koliko će veliki uticaj izvršiti ukoliko vlade i kompanije ne preduzmu nešto“, kaže Batija.

UN pozivaju vlade i kompanije da priznaju da neplaćeni poslovi postoje i da primene mere kao što su dodatno porodično odsustvo ili dodatno plaćeno odsustvo, a ostave otvorene vrtiće.

„To nije samo pitanje prava, to je i pitanje šta ima ekonomskog smisla“, kaže Batija.

„A ekonomskog smisla ima da žene u potpunosti učestvuju u ekonomiji.“

Dodatno izveštavanje: Vil Dolgrin

Ilustracije: Sana Jasemi

BBC 100 Žena svake godine imenuje 100 uticajnih i inspirativnih žena i priča njihove priče. Pronađite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru, i upotrebite hešteg #BBC100Women

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk