Kosovo je preskočilo prvu stepenicu na putu ka članstvu u Savetu Evrope.

Komitet ministara ove organizacije podržao je zahtev Kosova sa 33 glasa, sedam protiv i pet uzdržanih.

Protiv prijema Kosova glasale su Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, dok su uzdržane bile Bosna i Hercegovina, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina.

U saopštenju po završetku zasedanja, Komitet ministara se pozvao na Briselski sporazum Srbije i Kosova 27. februara 2023. godine i Ohridski sporazum 18. marta 2023. godine, kao i na „važnost da strane primene sporazume brzo i u dobroj veri“.

„Svi koji kažu da je to bilo u skladu sa nekim sporazumima – lažu. Iz plana primene to je izbacio (premijer Kosova) Aljbin Kurti“, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jedan od učesnika dogovora u Briselu i Ohridu.

U sporazumu iz Brisela, u članu 4 navodi se da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Vučić kaže i da Srbija nije iznenađena odlukom Komiteta ministara jer se odavno znalo da za takvo glasanje postoji dovoljna podrška.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani ocenila je da odluka predstavlja ne samo dobar dan za ljudska prava i demokratiju na Kosovu, već i važan trenutak za celu Evropu.

• Šta je Savet Evrope i zašto je važan
• Kosovo želi članstvo u Savetu Evrope, šta to znači
• Berlinski susreti Srbije, Kosova i Nemačke: Nastavak dijaloga i sankcije Rusiji ključne teme

O zahtevu će sada odlučivati Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u kojoj je potrebno da dobije dvotrećinsku podršku, da bi je potom ponovo potvrdio Komitet ministara.

Naredni korak u proceduri odigraće se u islandskom gradu Rejkjaviku, gde će se sredinom maja održati samit Saveta Evrope jer je ova zemlja trenutno predsedavajuća ovog tela.

Kosovo je 12. maja 2022. godine zvanično podnelo zahtev za punopravno članstvo u Savetu Evrope, a kao odgovor na to, Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije, rekao je posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost da su četiri države povukle priznanje Kosova.

Kosovo: Čestitke i zahvalnice, ali i upozorenja

Vjosa Osmani, predsednica Kosova, rekla je da je ovakva odluka korak napred za Kosovo i njegove građane, „ne samo u smislu međunarodne integracije naše zemlje, već pre svega za unapređenje položaja ljudskih prava, za sve naše građane, bez razlike“.

„Naše evroatlantske težnje su jasne i odlučnost naroda Kosova je jača nego ikad, a poslednjih godina Kosovo je napravilo izuzetan napredak, tako da je naše članstvo u Savetu Evrope još jedan dokaz naše nepokolebljive posvećenosti vrednostima koje ova institucija predstavlja.

„Sledeći koraci su prilika za Evropu da pokaže svoju posvećenost zaštiti ljudskih prava u svakoj zemlji, širom kontinenta“, navela je Osmani.

Na Fejsbuku je zadovoljstvo ovakvom odlukom podelio i kosovski premijer Aljbin Kurti.

„Naša zemlja će biti dodatna vrednost za Savet Evrope.

„Savet Evrope će dodati vrednost demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava u našoj zemlji“, napisao je Kurti, uz zahvalnost stranim partnerima i kosovskim pregovaračima koji su radili na ovom procesu.

Predsednica Kosova na Tviteru je potom upozorila da je Srbija glasanjem protiv predloga za članstvo Kosova u Savetu Evrope prekršila Ohridski sporazum.

• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države – a ne Albanaca i Srba“
• Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma“
• Šta su dobili Srbija i Kosovo, a šta Ričard Grenel

Srbija: Presedan, ali poznat od ranije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da nije iznenađen ovakvom odlukom Komiteta ministara jer se znalo da većina postoji, ali da je odluka ipak presedan.

„Nikada se nije dogodilo da u Savet Evrope bude primljena zemlja koja nije priznata ili oko čijeg intergiteta postoje pitanja“, kaže Vučić.

On se zahvalio svim zemljama koje su, kako kaže, „podržale međunarodno javno pravo“.

Predsednik Srbije posebno je nabrojao zemlje koje su se usprotivile odluci o kandidaturi Kosova – Azerbejdžan, Kipar, Gruziju, Rumuniju, Španiju i Mađarsku – izdvajajući odluku Budimpešte kao pozitivno iznenađenje.

„Zamolio sam premijera Orbana da samo razmotri srpske stavove, a Mađari su se pokazali kao najveći prijatelji Srbije i glasali su protiv.“

Vučić se posebno osvrnuo na uzdržani stav Moldavije i Ukrajine, navodeći da je Srbija uvek poštovala teritorijalni integritet ove dve zemlje.

„Ukoliko neko ne poštuje teritorijalni integritet, zašto bismo mi poštovali nečiji teritorijalni integritet?

„Zašto bismo mi hrlili i hitali da štitimo nečiji integritet, ako su ti ljudi protiv integriteta Srbije?“.

Srpski predsednik najavio je i da slede „dubinske i suštinske, ali ne i tektonske promene“ spoljne politike Srbije.

„Nismo mi zemlja koja preko noći menja stavove i spoljnopolitičke pozicije, ali sigurno da je bilo razočarenja.

„Ne smemo da sebi sečemo ruku ili nogu, da prekidamo odnose sa svima na svetu, ali moramo više da poštujemo one koji su prijateljski nastrojeni prema nama i da to ne zaboravimo prekosutra.“

Ambasadorka Srbije u Savetu Evrope Aleksandra Đurović ocenila je za RTS da je odluka Komiteta ministara „demonstraciju sile zemalja Kvinte sa Nemačkom na čelu“.

• Čije su Gazivode
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu

Šta je Savet Evrope?

Savet Evrope često nazivaju „predvorjem Evropske unije“, s obzirom na to da je članstvo u ovom telu neophodan preduslov za članstvo u EU.

Ovo nije organ Evropske unije već samostalna međunarodna organizacija, koju ne treba mešati sa Evropskim savetom i Savetom EU, koji jesu organi EU.

Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine u okviru bivše Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, posle čijeg raspada 2006. je „nasledila“ članstvo po pravilu sukcesije, a sada bi tim putem da krene i Kosovo.

Jedan od organa Saveta Evrope je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je nadređen svim sudovima u svim državama članicama.

Ovaj sud razmatra slučajeve koje pojedinci i grupe pokreću protiv država – potpisnika Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Kakva je procedura za prijem u članstvo Saveta Evrope?

Prema dosadašnjim iskustvima i proceduri, od podnošenja zahteva za prijem do statusa punopravne članice Saveta Evrope može proteći i više godina, navodi agencija Beta.

Prvi korak na putu do članstva jeste dobijanje podrške više od dve trećine članova Komiteta ministara Saveta Evrope; da se zahtev uzme u razmatranje.

Komitet ministara čine šefovi diplomatija svih zemalja članica ili njihovi izaslanici.

Naredni korak je da jedna od zemalja članica Saveta Evrope mora da stavi kosovski zahtev za članstvo na dnevni red i glasanje u Komitetu ministara ili na godišnjoj ministarskoj sednici.

Po dobijanju dvotrećinske većine u tom telu, zahtev se prosleđuje Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Potencijalna članica mora ispunjavati kriterijume Saveta Evrope u domenu demokratije, poštovanja ljudskih prava i vladavine prava.

Proces usklađivanja sa standardima Saveta Evrope kontrolišu poslanici Parlamentarne skupštine.

Iskustva drugih zemalja pokazuju da usklađivanje može potrajati i više godina, a dužina procesa zavisi isključivo od zemlje koja želi da bude članica.

Ukoliko na kraju tog procesa zemlja koja aplicira za članstvo dobije dvotrećinsku većinu glasova i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, zahtev se vraća Komitetu ministara na konačnu potvrdu.

Savet Evrope već ima kancelariju u Prištini preko koje realizuje programe podrške kosovskim institucijama i jačanju vladavine prava i zaštite kulturnog nasleđa,

Kosovo je do sada uspelo da postane punopravna članica u nekim telima Saveta Evrope, poput Banke za razvoj SE (CEB) i Venecijanske komisije.

Možda će vas zanimati i ova priča

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk