Uloga monarhije u Velikoj Britaniji: Ko je sve njen deo i šta je posao kralja

Kralj Čarls Treći nasledio je majku, kraljicu Elizabetu Drugu, posle njene smrti u zamku Balmoral u 96. godini.

Ranije ove godine, kraljica je proslavila Platinasti jubilej, kad je postala britanski monarh koji je najduže na vlasti.

Šta radi kralj?

Kralj je u Velikoj Britaniji šef države.

Međutim, njegove moći su simbolične i ceremonijalne, i on ostaje politički neutralan.

On će dobijati dnevne depeše od vlade u crvenoj kožnoj kutiji, kao što su brifinzi pred važne sastanke ili dokumenti koje mora da potpiše.

Premijer će se obično sastajati sa kraljem sredom u Bakingemskoj palati, da bi ga informisao o aktivnostima vlade.

Ti sastanci potpuno su privatni i ne postoji zvanični zapisnik onoga što je rečeno.

Kralj takođe ima određeni broj parlamentarnih funkcija:

• formiranje vlade – lider partije koja pobedi na opštim izborima obično se poziva u Bakingemsku palatu, gde se od njega formalno traži da formira vladu; kralj takođe formalno raspušta vladu pred opšte izbore;
• državno otvaranje i Kraljev govor – kralj započinje Parlamentarnu godinu ceremonijom Državnog otvaranja; on izlaže planove vlade u govoru koji drži na prestolu u Domu lordova;
• kraljevska saglasnost – kad se neki predlog zakona odobri u Parlamentu, njega mora formalno da odobri kralj da bi on postao zakon; poslednji put kraljevska saglasnost odbijena je 1708. godine.

Uz to, kralj ugošćava državnike u zvaničnoj poseti i sastaje se sa stranim ambasadorima i visokim predstavnicima stacionarnim u Velikoj Britaniji.

On obično predvodi godišnji događaj Sećanja u novembru u Cenotafu, u Londonu.

Novi kralj je šef Komonvelta, udruženja 56 nezavisnih država i 2,4 milijarde ljudi.

Za 14 od ovih država, poznatih kao kraljevstva Komonvelta, on je i šef države.

Međutim, otkako je Barbados postao republika 2021. godine, jedan broj drugih karipskih država iz kraljevstava Komonvelta sugerisao je da bi mogao da sledi njegov primer.

Slika kralja Čarlsa Trećeg zameniće sliku njegove majke na markicama Kraljevske pošte i novčanicama Banke Engleske, a tekst u novim britanskim pasošima biće ažuriran da sadrži reči „Njegovo veličanstvo“.

Državna himna postaće „Bože, čuvaj Kralja“.

Kako funkcioniše nasleđivanje?

Linija nasleđivanja određuje člana Kraljevske porodice koji preuzima dužnost monarha kad postojeći umre ili abdicira.

Prvi u redu za presto – prestolonaslednik – monarhovo je najstarije dete.

Kao prvorođeno dete kraljice Elizabete, Čarls je postao kralj odmah po smrti majke, a njegova supruga, Kamila, postala je kraljica supruga.

Pravila o kraljevskom nasleđivanju izmenjena su 2013. godine da bi se osiguralo da sinovi više nemaju prednost u odnosu na njihove starije sestre.

Naslednik kralja Čarlsa njegov je najstariji sin, princ Vilijam, koji od oca nasleđuje titulu vojvode od Kornvola.

Najstarije dete princa Vilijama, princ Džordž drugi u redu je za presto, a njegova najstarija ćerka princeza Šarlota treća.

Šta se dešava na krunisanju?

Krunisanje je ceremonija na kojoj se formalno kruniše monarh.

Ono se održava posle perioda žalosti za prethodnim vladarem.

Elizabeta Druga postala je kraljica 6. februara 1952. godine, posle smrti oca kralja Džordža Šestog, ali nije bila krunisana sve do 2. juna 1953. godine.

Njeno krunisanje bilo je prvo koje je prenošeno uživo na televiziji, a gledalo ga je više od 20 miliona ljudi.

Poslednjih 900 godina krunisanje se održava u Vestminsterskoj opatiji – Vilijam Osvajač bio je prvi monarh koji je tamo krunisan, a Čarls će biti četrdeseti.

Anglikansku versku službu održaće nadbiskup od Kenterberija.

Monarh se pomazuje „svetim uljem“ i dobija kuglu sa krstom i skiptar, kraljevske simbole.

Na vrhuncu ceremonije, nadbiskup će staviti krunu Svetog Edvarda na Čarlsovu glavu – krunu od čistog zlata, koja datira iz 1661. godine.

Ona ima centralno mesto među Krunskim nakitom u Londonskom Taueru, i nosi je monarh samo u trenutku samog krunisanja.

Za razliku od kraljevskih venčanja, krunisanje je državni događaj – plaća ga vlada i ona na kraju odlučuje o spisku zvanica.

Ko je još u kraljevskoj porodici?

• Vojvoda od Velsa (princ Vilijam) je najstariji sin kralja Čarlsa i njegove prve supruge, Dajane, princeze od Velsa. On je oženjen vojvotkinjom od Velsa (Ketrin). Imaju troje dece: princa Džordža, princezu Šarlotu i princa Luja
• Kraljevska princeza (princeza Ana) je kraljičino drugo dete i jedina ćerka. Ona je udata za viceadmirala Timotija Lorensa. Ima dvoje dece sa prvim mužem kapetanom Markom Filipsom: Pitera Filipsa i Zaru Tindal
• Erl od Veseksa (princ Edvard) je kraljičino najmlađe dete. On je oženjen groficom od Veseksa (Sofi-Rajs Džons). Imaju dvoje dece: Luiz i Džejmsa Mauntbatena-Vindzora
• Vojvoda od Jorka (princ Endrju) bio je kraljičin drugi sin. On ima dve ćerke sa bivšom ženom, vojvotkinjom od Jorka (Sara Ferguson): princezu Beatris i princezu Evgeniju. Princ Endrju se povukao sa kraljevskih dužnosti 2019. godine, posle kontroverznog intervjua za BBC o navodima da je seksualno napastvovao Virdžiniju Đufre. U februaru 2022. godine, on je platio nenavedenu sumu za vansudsko poravnanje u građanskoj tužbi za seksualni napad koju je Đufre podnela protiv njega u SAD
• Vojvoda od Saseksa (princ Hari) je Vilijamov mlađi brat. On je oženjen vojvotkinjom od Saseksa (Megan Markl). Imaju dvoje dece: Arčija i Lilibet. Oni su 2020. godine saopštili da se povlače sa položaja viših članova kraljevske porodice i preselili se u SAD

Gde žive članovi kraljevske porodice?

Očekuje se da će se kralj Čarls i kraljica supruga useliti u Bakingemsku palatu.

Oni su prethodno živeli u Klarens Hausu u Londonu i Hajgrouvu u Glosterširu.

Princ Vilijam i Ketrin, vojvotkinja od Velsa, nedavno su se preselili iz Kensingtonske palate u zapadnom Londonu u Adelejd Kotidž, na kraljičinom imanju Vindzor.

Princ Džordž, princeza Šarlota i princ Luis idu u školu Lembruk, blizu Askota u Berkširu.

Princ Hari i Megan Markl žive u Kaliforniji.

Koliko je popularna monarhija?

Anketa JuGova (YouGov) u vreme Platinastog jubileja pokazala je da 62 odsto stanovnika misli da zemlja treba da zadrži monarhiju, dok 22 odsto njih misli da treba da ima izabranog šefa države.

Dve ankete Ipsos Morija (Ipsos Mori) iz 2021. godine donose uglavnom slične rezultate – svaki peti stanovnik misli da bi ukidanje monarhije bilo dobro za Veliku Britaniju.

Međutim, rezultati JuGova ukazuju i na to da je u protekloj deceniji došlo do pada podrške monarhiji, sa 75 odsto 2012. godine, na 62 odsto 2022. godine.

I dok postoji većinska podrška monarhiji među starijim starosnim grupama, istraživanje je pokazalo da to možda nije tako među mlađim ljudima.

Godine 2011, kad je Jugov prvi put počeo da prati ovo pitanje, 59 odsto osoba starosti između 18 i 24 godine mislilo je da monarhija treba da se nastavi, za razliku od 33 odsto 2022. godine.