Belorusija: Da li je pomilovanje Nemca, osuđenog na smrt, deo šireg plana o razmeni zatvorenika

Aleksandar Lukašenko, autoritativni predsednik lider Belorusije, pomilovao je nemačkog državljanina, prethodno osuđenog na smrt.

Riko Kriger je uhapšen u oktobru i optužen da je bio plaćenik i da je postavljao eksploziv.

Međutim, informacije o njegovoj smrtnoj kazni postale su poznate javnosti tek prošle nedelje.

Intervencijom Lukašenka, smrtna kazna izrečena Nemcu zvanično je preinačena u doživotni zatvor i on neće biti pogubljen.

Neobičnost ovog slučaja, kao i iznenadna pažnja i podjednako iznenadno pomilovanje, podstakli su nagađanja da Belorusija možda planira da oslobodi Krigera u okviru razmene zatvorenike između Nemačke i Rusije, koja je bliska saveznica Belorusije.

Vest o pomilovanju stigla je nekoliko dana pošto je na beloruskoj državnoj televiziji prikazan film u kojem Kriger u suzama moli za pomoć.

Šesnaestominutni film, emitovan u petak, prikazao je rekonstrukciju, u kojoj su učestvovali stražari sa maskama i pendrecima.

Izgledao je kao grub pokušaj da se Nemačka primora da reaguje.

Ministri spoljnih poslova u Berlinu i Minsku potvrdili su da vode razgovore.

Predstavnik za štampu Belorusije rekao je da su izneti razni „predlozi“.

Kriger je prvi građanin zapadnih država koji je osuđen na smrt u Belorusiji.

U priznanju pred kamerama, koje je očigledno bilo prisilno, Kriger je priznao da je postavio eksploziv pored pruge, navodno postupajući po naredbama ukrajinske obaveštajne službe SBU-a.

Dodao je i da je želeo da se bori u Ukrajini, ali da je upućen prvo u misiju u Belorusiji.

Film nije pružio nikakve direktne dokaze i sadržao je više neobičnosti i kontradiktornosti.

Film se završava tako što Kriger plačući moli nemačku vladu za pomoć.

Pošto je pomilovan, državni mediji u Belorusiji hvale Lukašenkovu „milosrdnu“ prirodu istovremeno kritikujući Nemce i tvrdeći da su napustili sopstvenog državljanina.

Jedan novinar je prokomentarisao da je zločin Nemca bio veoma ozbiljan i da se ne može opravdati, ali da je Lukašenko bio mudar i pravedan, i da je doneo „ispravnu odluku“.

Moguće je da je predsedničko pomilovanje poslednji u nizu nesigurnih Lukašenkovih poteza u odnosima sa Zapadom.

Posle masovnih postizbornih protesta, koje je su njegove bezbednosne snage na silu ugušile 2020. godine, Lukašenko se suočio sa osudama i sankcijama.

Kada je dozvolio Rusiji da upotrebi belorusku teritoriju za invaziju na Ukrajinu, dodatno je postao izolovan.

Lukašenko je dužnik Vladimira Putina, koji ga je podržao tokom protesta u Minsku.

Sada neki vide nagoveštaje da želi ponovo da uspostavi mostove sa Evropom: prošlog meseca oslobodio je više političkih zatvorenika.

Navodno je skorašnji sastanak koji je imao sa Vladimirom Putinom u Rusiji bio napet.

Ali postoje i druge teorije, među kojima su i nagađanja da bi Kriger mogao biti ključni deo složene, međudržavne razmene zatvorenika.

Ta razmena mogla bi da uključi Vadima Krasikova, ruskog FSB ubicu koji se nalazi u zatvoru u Nemačkoj, a koga Putin želi da vrati u Rusiju.

Krasikovljeva sudbina ranije je dovođena u vezu sa američkim novinarom Evanom Gerškovičem, nedavno osuđenog u Rusiji na 16 godina zatvora zbog špijunaže.

Uredništvo lista Volstrit džornal, čiji je bio dopisnik iz Rusije, porodica i američke vlasti kažu da su optužbe apsurdne i smatraju da je politički zatvorenik.

Jedino što je za sada sigurno jeste da je Kriger pošteđen.

Šta Lukašenko očekuje zauzvrat, nije jasno.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.