Hrvatska: Crni humor Gorske službe spasavanja sa nedvosmislenom porukom

Njihov posao je težak i izazovan, ali i plemenit – spasavanje ljudskih života.

Pripadnici Gorske službe spasavanja Hrvatske (HGSS) svakodnevno izbavljaju neoprezne i nemarne sa raznih nepristupačnih mesta i iz neprijatnih situacija, ali umeju i da daju sebi oduška.

Takav primer je i njihov bilbord na putevima Hrvatske: „Ako ste hteli da letite, trebalo je da platite avionsku kartu, a ne da zovete nas„, uz grafički prikaz helikoptera koji odnosi čoveka sa litice.

„U našoj ekipi smo skloni crnom humoru, nekad to bude na granici ruganja, ali pazimo da je ne pređemo.

„Shvatili smo da su društvene mreže moćan alat, a dobili smo i nekoliko nagrada za komuniciranje sa javnošću“, kaže Marko Rakovac, izvršni direktor HGSS, za BBC na srpskom.

• Pustolovi čije su avanture prerasle u ozbiljnu pretnju po život
• Planinarenje u Srbiji: Deset stvari koje treba da znate ako ste početnik
• Penjanje na Mont Everest? Može, ako pokupite vlastiti izmet

I ranijih godina su imali slične efektne poruke, poput ove ili ove.

‘Pet dana nismo spavali’

Hrvatska je jedna od glavnih evropskih turističkih destinacija, posebno leti kada Rakovac i njegova ekipa retko kad spavaju.

„U turističkoj sezoni u proseku imamo 300-350 akcija. Samo na Paklenici (Nacionalni park na južnom delu planine Velebit) smo 22. avgusta u danu imali imali četiri akcije spasavanja“, kaže 35-godišnji Rakovac.

Najčešće spasavaju turiste koji, kaže, odu potpuno nepripremljeni na planinarenje.

„Uz morsku obalu, na jugu, imamo ‘crne stene’, kao što su Paklenica, Dalmatinsko zaleđe, Biokovo, planinski vrh Sveti Ilija.

„Ekipa ljudi, naročito za vreme toplotnih talasa, uputi se da planinari, neretko budu loše opremljeni, nose natikače, japanke, sandale“, priča Rakovac, koji je po struci pravnik, ali se pre 13 godina priključio ovoj službi.

Dodaje da nije problem samo u neodgovarajućoj obući, nego što loše planiraju putovanje, uzmu premalo vode, nemaju veštinu kretanja u takvim uslovima, a kad ispadne problem, onda improvizuju i pokušavaju sami da ga reše.

To obično vodi u još veći problem, naglašava.

Nedavno su dva dana imali akciju spasavanja na Svetom Iliji, ali je turista iz Češke preminuo, nakon što mu je pozlilo.

„Njegova partnerka se spustila u dolinu da uzme vode, a kada se vratila, on je bio bez svesti. Dehidratacija je kumovala toj nesreći“, kaže Rakovac.

Narednog dana su dobili dojavu za isto brdo, ali ukazuje na nesavesnost pojedinih.

Od četvoro poljskih turista, jedan je uganuo članak.

„Bili su u sandalama u planini. Jedan od njih je tvrdio da je uganuo ili slomio nogu, da je dehidrirao i da ima 120 kilograma.

„Zbog njega je poleteo helikopter hrvatske vojske, a kada su saznali da pomoć stiže, čovek je ustao i krenuo da silazi. Kada smo stigli, videli smo da niti je noga slomljena, niti on ima 120 kila.

„Dakle, toliko su komotni da lažno prijavljuju, ali u Hrvatskoj nemamo mehanizam da takvi budu kažnjavani. Helikopter je možda bio potrebniji negde drugde“, naglašava Rakovac.

Nisu samo planine, jame, pećine, stene, kanjoni i brze vode mesta iz kojih spasavaju turiste.

Spasavaju i turiste koji na daskama za surf odu da veslaju po buri i velikim talasima, i završe na liticama nekog ostrva, dodaje.

Dešava se da ih pozovu i u pomoć u inostranstvu.

Rakovac se priseća epizode iz Turske.

„Najluđa akcija u kojoj sam učestvovao je bila prošle godine u septembru, kada smo spasavali američkog speleologa iz jame Morča.

„Imao je unutrašnje krvarenje, pet dana nismo spavali, izvlačili smo ga zajedno sa drugim međunarodnim ekipama“, priča Rakovac.

SAVETI HGSS

1. Pripremite se za izlet. Proučite rutu kojom ćete se kretati, vremensku prognozu i stanje na stazi, da li je održavana, na sajtu Hrvatski planinarski savez i sigurnestaze.hr.
2. Procenite vlastite sposobnosti i fizičku spremu.
3. Nikada ne idite sami, uvek u grupi.
4. Imajte odgovarajuću planinarsku odeću i obuću, kartu, kompas i GPS uređaj.
5. Ponesite dovoljno hrane i vode. Kada su toplotni talasi, preporučujemo litru vode na sat po čoveku.
6. Sigurnost neka bude na prvom mestu, odmah pozovite pomoć, ne improvizujte.
7. Broj 112 HGSS-a stavite na brzo biranje na telefonu.
8. Ako naiđe nevreme ili osetite umor, odmah potražite sklonište.
9. Ne prijavljujte lažno.

Iako Rakovac kaže da je svima koji se pridružuju Gorskoj službi spasavanja glavni motiv humanost i da je većina tu na dobrovoljnoj osnovi, smatra da država treba da im drugačije reguliše status.

„Ne želimo da se naši pripadnici profesionalizuju, ali želimo drugačiji položaj“, kaže.

Širom Hrvatske ima oko 1.200 dobrovoljaca i prema zakonu, oni mogu da odu sa redovnog posla kako bi učestvovali u akciji spasavanja.

„Ali nemamo pravo da uzmemo pauzu sa redovnog posla kako bismo otišli na obuku za gorsko spasavanje, koja traje dva meseca. Ljudi za to uzimaju neplaćeno i godišnje odmore“, navodi.

Ukazuje i na to da je Hrvatska zemlja koju godišnje poseti više od 20 miliona stranih turista, i da više od 20 odsto BDP-a dolazi iz turističkog sektora, ali da Gorska služba spasavanja nema helikopter.

„Kada nam je potreban, helikopter diže vojska. A to je vrlo važno u situacijama na ostrvima, liticama, na nepristupačnim planinama.

„Povremeno imamo jedan helikopter na raspolaganju, što je nedovoljno za naše potrebe“, kaže Rakovac.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk