Šta donosi gasna elektrana kod Niša – stručnjaci kažu stabilno snabdevanje strujom, ali i rizik zbog cene gasa

Izgradnja gasne elektrane kod Niša, koju je nedavno najavio predsednik Aleksandar Vučić, donela bi stabilnije snadbevanje i veću proizvodnju struje koju bi mogao da koristi i ceo jug Srbije, kažu za Južne vesti energetski stručnjaci. I dok gas jeste trenutno dobro rešenje, napominju da je njegova cena dugoročno u trendu rasta, kao i da je Srbija potpisnik Sofijske deklaracije kojom se obavezala na dostizanje ciljeva klimatske neutralnosti do 2050. godine, a da će korišćenjem prirodnog gasa ti ciljevi biti nedostižni.

Izgradnja gasne elektrane kod Niša, koju je u ponedeljak najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, već neko vreme je u planu i bila je deo Strategije razvoja energetike do 2025. godine, kao i nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine.

Međutim, dok je u tim strateškim dokumentima plan da snaga ove gasne elektrane bude 150 megavata električne energije i da će koštati 250 miliona evra, Vučić je najavio da će njena snaga biti 1 gigavat i da će u to biti uložena jedna milijarda evra.

Snaga od jednog gigavata je ogromna. Đerdap ima toliku snagu, “Nikola Tesla” B ima projektovanu od 700 megavati. Koliko je to moguće da se ovde izvede u ovom trenutku nisam sigurna, kao ideja je dobro, ali zahteva ozbiljan tehničko-tehnološki pristup – kaže šefica katedre za termotehniku i termoenergetiku na Mašinskom fakultetu u Nišu Mirjana Laković Paunović.

Ona napominje da je potrebno ozbiljno izraditi projekte da bi se videlo šta je najbolje rešenje, a napominje i da je pre oko 15 godina rađena studija izvodljivosti za izgradnju gasne elektrane kraj Niša i da je tada plan bio da to bude kraj naselja Brzi Brod.

Međutim, nisam sigurna da bi ta lokacija bila dobra za elektranu snage koja je najavljena, potrebno je da ona bude blizu reke zbog hlađenja, tako da pretpostavljam da će to onda biti negde u blizini Južne Morave. Druga mogućnost je da se rade rashladni tornjevi, koji ne zagađuju okolinu, ali mogu biti bučni – objašnjava profesorka Laković Paunović.

Objašnjava da sa gasnom elektranom nema skokova u opterećenju i padova, a da će sa dodatnim elektranama i solarnim kapacitetima koji se grade stvoriti stabilno snabdevanje strujom u južnoj Srbiji.

Kaže da sama elektrana ne predstavlja opasnost i nema mogućnosti za velike havarije.

Reč je zapravo o termoelektrani, a zovemo je gasna jer se umesto uglja koristi gas. Gas je mnogo čistije gorivo i mnogo je prihvatljivije. Nema deponija uglja, nema deponija pepela, što je slučaj u Kostolcu ili Obrenovcu. Tako da je minimalan rizik za građane koji žive u okolini gde bi ta elektrana bila izgrađena – kaže Laković Paunović.

Nekadašnji energetski menadžet Grada Niša i stručnjak za energetiku Bojan Gajić kaže u energetskom smislu svakako postoje prednosti koje ovakav projekat nosi sa sobom, a da je na prvom mestu veća količina električne energije.

Ovo jeste bitna činjenica imajući u vidu stalan rast potrošnje električne energije, a pored veliki je doprinos ovakve elektrane u balansiranju elektroenergetskog sistema koje je neophodno kao posledica sve većeg korišćenja energije sunca i vetra u proizvodnji električne energije. Ovako velika investicija svakako doprinosi i ekonomskom razvoju kroz upošljavanje lokalnih izvođača radova i stručnih kadrova – ističe Gajić.

---

Mana što gas dolazi iz daleka i što njegova cena raste

Najava je da ta elektrana koristi azerbejdžanski gas, koji se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske. Upravo ovo kao „minus“ vidi Gajić, jer se koristi gas koji dolazi iz daleka.

Samo smo tokom prethodnih deceniju i po imali više kriznih situacija prouzrokovanih upravo problemima u snabdevanju gasom. Na osnovu prvih informacija se pominje korišćenje prirodnog gasa poreklom iz Azerbejdžana, pa je bitno imati u vidu činjenicu da je ovaj gas značajno skuplji na tržištu, a nesporno je i da je trend cena fosilnih goriva, u koje spada i prirodni gas, dugoročno u trendu rasta – objašnjava Gajić.

Podseća da je Srbija potpisnik Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za zapadni Balkan kojom se obavezala na dostizanje ciljeva klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Korišćenjem prirodnog gasa ovi ciljevi su nedostižni zbog visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte prilikom sagorevanja. Svakako je po ovom pitanju situacija još dramatičnija ukoliko je u pitanju gigantski projekat, kako se trenutno najavljuje – ocenjuje Gajić.

Kaže da je strategijama razvoja energetike bila predviđena izgradnja gasne elektrane, ali kako bi se istovremeno proizvodila i toplotna energija, a da su planovi za grejanje u Nišu krenuli u drugom pravcu – korišćenje geotermalne energije i drugih obnovljivih izvora energije.

Napominje da su moguća i druga rešenja, poput elektrana na obnovljive izvore energije, razvoj balansnog tržišta ili razvoj baterijskih/akumulatorskih sistema.

Podsetimo, Vučić je najavio da će Srbija sa Azerbejdžanom pokušati da izgradi gasnu elektranu kod Niša što bi „spasilo Srbiju“ odnosno obezbedilo stabilno snabdevanje električnom energijom u narednih 12 godina.