SNS Prokuplje: Od „nikada se nećemo zaduživati“ do kredita od 2,5 miliona evra

Gradska vlast u Prokuplju je sredinom ove godine zadužila građane Prokuplja za 285.000.000 dinara ili oko 2,5 miliona evra, a kredit je podignut kod “Banke Intesa” sa grejs periodom od godinu dana i periodom otplate od 4 godine, odnosno do aprila 2029. Sa kamatom od 6,02% godišnje, to znači da će građani iz lokalnog budžeta na pozajmljeni iznos banci uplatiti na ime kamate dodatnih 52.954.365 dinara ili oko 452.640 evra, a na ime “naknade za obradu kredita” još 285.000 dinara odnosno 2.436 evra.

Ugovorom je precizirano i da se Grad Prokuplje obavezuje da sve vreme, pa i tokom grejs perioda plaća kamatu na odobreni iznos od 285.000.000 dinara.

Banka ima pravo da korisniku kredita naplaćuje naknadu od 1%, a koja se obračunava na stanje neotplaćenog iznosa glavnice kredita. Korisnik kredita ukoliko ne plaća po utvrđenom “planu otplate” duguje i zateznu kamatu po zakonu – kaže se između ostalog u Ugovoru sa bankom.

Šta se promenilo u samo nekoliko godina pa se od naprednjačke priče “nikada nećemo zadužiti građane Prokuplja kreditima i domaćinski ćemo voditi grad i upravljati finansijama” došlo do toga da se uzima milionski kredit u evrima – niko u aktuelnoj gradskoj vlasti u Prokuplju koju od 2012. do danas uglavnom sama predvodi Srpska napredna stranka nije želeo da odgovori.

Sredinom aprila ove godine na hitnoj sednici Skupštine za koju je opozicija tvrdila da je nezakonita jer je zakazana u roku kraćem od 24 sata, odbornička većina koju predvode naprednjaci u koaliciji sa socijalistima i Zavetnicima, usvojila je odluku o kreditnom zaduženju Grada za 285.000.000 dinara ili skoro 2,5 miliona evra za, kako je obrazloženo, kapitalne projekte.

Vlast je tada rekla da se radi o zaduženju koje je u interesu građana Prokuplja i da će oni imati najveću korist od toga.

Navodno, tim kreditom se pokriva finansiranje kapitalnih projekata koje je Grad Prokuplje započeo u ovoj, a nastaviće i narednih godina, među kojima je i rekonstrukcija i uređenje ulica Arsenija Čarnojevića i Milena Jovanovića za koje je opredeljeno 105 miliona, rekonstrukcije i dogradnje osnovnih škola “Ratko Pavlović Ćićko” i “9. oktobar” sa 11 miliona dinara, usluge stručnog nadzora za medicinski centar od 25 miliona dinara, za sistem video-nadzora 59 miliona, sanaciju deponije “Dunek” sa 60 miliona i otkup zadužbine “Savićevac” za koju je od ovog kredita planirano 25 miliona dinara.

Ko će snositi odgovornost za neadekvatno upravljanje budžetom i šta će se dogoditi ako Grad ne bude u stanju da izmiruje svoje obaveze, neka su od pitanja na koja nismo dobili odgovor u Gradskoj upravi, a jedino realno je da će, kao i uvek, građani jedini snositi najveći teret pogrešnih finansijskih odluka svojih predstavnika.

Od suficita za nekoliko godina Grad posluje sa “debelim” minusom

Pre samo nekoliko godina Prokuplje je u budžetu imalo suficit koji je iznosio preko 350 miliona dinara, a koji je predstavljao značajan finansijski oslonac za grad i simbol stabilnog upravljanja.

Tada su naprednjaci višak novca obrazlagali “domaćinskim poslovanjem” i namenskim korišenjem svakog dinara u budžetu, ali danas je to zaboravljeno pa i sa podignutim kreditom jedva sastavljaju kraj sa krajem, iako otplata glavnice nije ni počela da se izmiruje zbog grejs perioda do aprila predstojeće godine.

Izostanak transparentnosti u trošenju para dodatno je pojačao sumnje o tome kako su prethodni budžeti trošeni, a ono što je vidljivo za sve građane koji žive u Prokuplju je potpuno urušena infrastruktura, ulice i trotoari su u lošem stanju, vodovodna i kanalizaciona mreža se često kvari, a ulaganja u osnovne komunalne usluge su minimalna.

Rasprodaja imovine koja je bila u vlasništvu Grada prethodnih godina, od nekadašnjeg Doma vojske, preko lokala Gradske apoteke u centru, do parking prostora kod Velike pijace i prostora bivše Male pijace, umesto da doprinese rešavanju bar osnovnih problema, ostavila je grad sa sve manje resursa za sopstveno funkcionisanje.

Gašenjem „Hammeuma“ profitabilne delatnosti date koncesionaru

Još jedan udarac finansijskoj stabilnosti Grada bio je način na koji se upravljalo sada već bivšim Javnim komunalnim preduzećem Hammeum, čije su profitabilne delatnosti poput naplate parkinga, upravljanjem novom Zelenom pijacom u koju su država i Grad uložili preko 350 miliona dinara, pranje ulica i održavanje zelenih površina za čije usluge se sada izdvaja dobar deo budžetskog novca, izdate su koncesionaru, beogradskoj firmi “Demetra” AB i sve to po zanemarljivo maloj ceni koncesione naknade od 505.000 dinara na godišnjem novou.

Davanjem tih profitabilnih delatnosti u koncesiju, Grad je izgubio mogućnost da direktno prihoduje od komunalnih usluga.

Predstavnici vlasti su ovaj potez opravdavali potrebom za „efikasnijim upravljanjem resursima“, ali rezultati govore suprotno – Grad je ostao bez značajnog izvora prihoda, a građani su suočeni sa višim troškovima usluga koje umesto da pune lokalni budžet, pune kasu privatne firme iz Beograda.