Prenesite dalje šapatom: Bezalkoholno vino je stiglo u Francusku

U vinogradima Bordoa, nezamislivo je postalo pitko.

Stiglo je bezalkoholno vino.

Zahvaljujući nauci i ekonomskoj krizi, dojučerašnja jeres danas je postala prilika sadašnjice.

Vinogradari koji bi nekada pre spalili vlastito grožđe nego što bi se potčinili takvoj sramoti, sada otvoreno razmišljaju o flašama bezalkoholnog vina.

A proizvođači ne čase ni časa, praveći vina koja su namerno osmišljena tako da izvuku najviše iz procesa dealkoholizacije.

„Kad smo počinjali ovo pre nekoliko godina, ono što smo pravili iskreno je bilo užasno“, kaže enolog iz Bordoa Frederik Broše, koji je pomogao da se napravi Moderatov asortiman bezalkoholnih vina.

„Ali smo ostvarili veliki napredak. I danas smo sve bliži i bliži našem cilju. Mislim da će to uvesti revoluciju u svet vina.“

U Bordou je otvara prva prodavnica posvećena isključivo bezalkoholnim vinima, odražavajući promenu u percepciji koja je zatekla nespremne mnoge u ovom poslu.

„Otvorili smo pre samo četiri nedelje i već nam dolaze uzgajivači vina iz okoline i raspituju se za bezalkoholno tržište“, kaže Aleksandar Katane, koji je vlasnik Les Belles Grappes sa suprugom Ani.

„Ne znaju ništa o tome kako se to radi, ali vide da je to budućnost i žele da se uključe“.

• Šta je uzrok glavobolje od crvenog vina, a nije količina
• Da li je alkohol zapravo loš po vas
• „Nisam imala pojma da će mi čašice alkohola u društvu oštetiti jetru do 31. godine“

Nekoliko stvari se desilo da bi omogućilo ovaj trenutak.

Kao prvo, svet francuskih vina je u velikim problemima.

Domaća potrošnja je u stalnom opadanju, a kinesko tržište nije ono što je nekad bilo.

Američki predsednik Donald Tramp preti novim nametima.

Cenjeni drevni vinogradi širom Francuske se preoravaju.

Kao drugo, potrošačke navike se menjaju, naročito među mladima.

Supermarketi sada posvećuju više prostora pivima nego vinima.

Većina dvadesetogodišnjaka nikada nije stekla naviku da pije vina, a uz to su mnogo svesniji zdravog života od starijih suanrodnika.

Bezalkoholni životni stil se širi.

Trenutno je 10 odsto francuskog tržišta piva bezalkoholno.

U Španiji je to 25 odsto.

A treće, tehnologija je u međuvremenu uznapredovala svetlosnim godinama.

U prošlosti, a i danas kod jeftinijih brendova, metod je naprosto bio da se prokuva alkohol i da se potom dodaju kompenzacioni ukusi.

Rezultat, posebno za crvena vina, u najboljem slučaju je bio osrednji.

Takva pića ne mogu ni da se nazivaju vinima, već samo „ napicima zasnovanim na dealkoholisanom vinu“.

Sada, međutim, postoje novi metodi vakumske destilacije na niskim temperaturama i „hvatanja“ arome za vraćanje u dealkoholisano vino.

Rezultat su vina koja mogu legalno da se nazivaju vinima i počinju da se bore za vlastito mesto među prefinjenim potrošačima.

„Sa crvenim vinima, morate da budete spremni za iskustvo koje neće biti isto kao sa tradicionalnim vinom sa alkoholom.

„Ne možemo da se pretvaramo da još možemo potpuno da rekonstruišemo taj ukus u ustima“, kaže Fabijen Maršan-Kasanj iz Moderata.

„Ali ono što ćete dobiti je istinski vinski trenutak. Buke, tanis, voće, balans – sve je tu za vaše uživanje.“

Na imanju Klos De Buar kod Sen-Emiliona, čitava trećina prodaje ovog dvorca sada odlazi na dva, uskoro tri, bezalkoholna brenda.

Vlasnica Korali de Buar prvi put je ugrabila ovu priliku kad je od nje 2019. godine zatraženo da razvije bezalkoholno vino za katarske vlasnike Fudbalskog kluba Pari Sen-Žermen (PSŽ).

„Moja porodica nije pričala sa mnom godinu dana, to je bila cena moje ‘izdaje’, kako su smatrali.

„I čak i danas dobijam mejlove mržnje od uzgajivača vina koji tvrde da uništavam tržište“, kaže ona.

„Ali sada mi moj otac čestita i kaže da sam lokomotiva u vinskom vozu. A ako preživljavamo u ovim teškim vremenima, to je onda zato što smo se prebacili na bezalkoholno tržište.“

„Čistuncima je bilo veoma teško da to prihvate“, kaže Bernar Rabui, uzgajivač vina iz zadruge Porodice Bordoa.

„Ali moramo da se razvijamo. Činjenica je i da su se navike mušterija promenile. Dakle, mi moramo da se potrudimo da im izađemo u susret inače će one otići negde drugde.“

Promoteri bezalkoholnog vina posvećuju mnogo pažnje ideji da ono omogućava trezvenjacima, koji su se nekada osećali isključeno, da se uključe u čitavu vinsku priču.

A istina je da su rituali otvaranja, mirisanja, opisivanja i upoređivanja sada dostupni za sve.

„Ono što želimo da uradimo je da pokušamo da povratimo Francusku naše mladosti – kad su svi sedeli za trpezarijskim stolom i pili vino, i to je bio pravi trenutak deljenja“, kaže Ani Katane.

„A ovih dana je jedini način da to postignemo ako bezalkoholna vina postanu deo naše kulture.“

„Ideja da je vinski svet oduvek bio ovakav kakav je danas je čista glupost“, kaže enolog Broše.

„Stvari se razvijaju. Nekada davno je bačva bila inovacija. Čep je bio inovacija; sorte grožđa su bile inovacija.

„A sad imamo i jednu sasvim novu koja bi mogla da pomogne da spase industriju i predivan pejzaž i kulturu koji idu s njom.“

„Kao što je pesnik Pol Valeri jednom rekao: ‘Šta je tradicija nego inovacija koja je uspela?'“.

• Zašto je alkohol toliko opasan za mozak mladih ljudi
• Francuska će potrošiti 200 miliona evra da bi uništila vino jer ga ljudi sve manje piju
• Priča o viskiju: Kako je „piće za matorce“ osvojilo svet

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk