Libanski parlament izabrao je vrhovnog komandanta vojske za predsednika države, okončavši na taj način dvogodišnji vakum u upravljanju zemljom.
Kandidaturu Džozefa Auna podržalo je više ključnih političkih partija, kao i Sjedinjene Američke Države (SAD), Francuska i Saudijska Arabija.
Vlast u Libanu podeljena je između verskih zajednica, a predsednička funkcija, koja je uglavnom protokolarna, rezervisana je za sledbenika hrišćanske Maronitske crkve.
Aunov rival, iza koga je stajao Hezbolah, moćna vojna organizacija šiitskih muslimana i politička partija koju podržava Iran, povukao se u sredu i podržao vojnog komandanta.
Izbor novog predsednika dolazi šest nedelja pošto je Liban pristao na prekid vatre kako bi se okončao rat između Izraela i Hezbolaha.
Libanska vojsku, na čijem je čelu Aun bio od 2017. godine, nije učestvovala u sukobu i ima ključnu ulogu u sporazumu o prekidu vatre.
Od nje je zahtevano da pošalje vojnike u južni Liban kada se izraelske trupe povuku i da osigura da naoružane snage Hezbolaha ne budu prisutne u ovom području do 26. januara.
Hezbolah je takođe izgubio jednog od najvažnijih saveznika pošto su pobunjenici svrgli predsednika Bašara al-Asada u susednoj Siriji u decembru 2024.
„Nova faza u istoriji Libana“ je počela, kazao je Aun u četvrtak posle izbora na mesto predsednika.
Šezdesetogodišnjak je obećao da će tokom šestogodišnjeg mandata osigurati da predstavnici libanske države „jedini imaju pravo da nose oružje“, što je poruka koja se odnosila i na Hezbolah, za koji se pre 13-mesečnog konflikta verovalo da ima snažniju vojsku od državne da se suprotstavi Izraelu.
Aun je kazao da je jedan od njegovih prioriteta i obnova zemlje posle uništenja izazvanog „izraelskom agresijom“ u južnom Libanu, južnim predgrađima Bejruta i u dolini Beka na istoku, što će po proceni Svetske banke koštati 8,5 milijardi dolara.
On je obećao i političke i ekonomske reforme koje mnogi smatraju neophodnim u državi pogođenoj većim brojem kriza.
Pored sukoba između Hezbolaha i Izraela, država prolazi kroz jednu od najgorih ekonomskih kriza poslednjih šest godina.
Prethodno je 2020. godine ubijeno 200 ljudi u eksploziji u luci u Bejrutu.
„Želimo mir u zemlji.
„Nadamo se da će moći da ispuni makar pola od onoga što je obećao“, kazao je Salim Nasr, meštanin sela iz koga je Aun, agenciji Frans pres.
Kao predsednik, Aun neće moći da donosi izvršne odluke.
On ima ovlašćenje da potpisuje zakone kako bi stupili na snagu, održava konsultacije sa političkim strankama radi izbora premijera i odobrava sastav kabineta pre nego što o njemu glasaju poslanici.
Liban je bez vlade koja normalno funkcioniše od poslednjih parlamentarnih izbora održanih u maju 2022.
Predsednik tehničke vlade Najib Mikati nije uspeo da obezbedi podršku za sastav novog kabineta pre nego što je završen mandat prethodnog predsednika Mišaela Auna u oktobru 2022.
Duboko podeljeni parlament potom nije uspeo da izglasa novog predsednika tokom 12 pokušaja.
Ni Hezbolah ni njegovi protivnici nisu uspevali da obezbede dovoljno poslaničkih glasova za kandidate.
Mnogi poslanici su tokom glasanja ostajali suzdržani, bilo je nevažećih glasova ili nije bilo kvoruma.
Put za izbor novog predsednika otvoren je pošto se Sulejman Frangi, lider pokreta Marada, koga je podržavao Hezbolah dve godine, povukao iz predsedničke trke u sredu.
Aun je izabran u drugom krugu glasanja, zahvaljujući glasovima 99 poslanika, i pošto su ga podržali Hezbolah i njegov saveznik Amal pokret.
Odmah pošto je novi predsednik izabran, televizije su prenele scene slavlja širom zemlje.
Specijalna koordinatorka UN za Liban Žanin Henis-Plašert rekla je da je izbor predsednika „dugo očekivani prvi korak ka prevazilaženju političkog i institucionalnog vakuuma u Libanu i obezbeđivanju funkcionalnih državnih institucija koje libanski narod zaslužuje“.
„Premijer mora biti imenovan i vlada formirana bez odlaganja. Zadaci pred libanskom državom suviše su važni da bi se gubilo vreme“, dodala je ona.
Aun će „obezbediti ključno vođstvo u trenutku kada Liban i Izrael primenjuju u potpunosti prekid neprijateljstva“, rekao je američki predsednik Džo Bajden.
„Čvrsto verujem da je on pravi lider za ovo vreme“, dodao je.
Francuski predsednik Emanuel Makron čestitao je Aunu na, kako je rekao, „ključnim izborima“ koji „utiru put reformama, obnavljanju suvereniteta i napretku Libana“.
Iranska ambasada je takođe uputila čestitke i rekla da se raduje saradnji sa Libanom.
Nadam se da će Aunov izbor doprineti stabilnosti u Libanu i „dobrim komšijskim odnosima“, rekao je izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk