Drugi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj: Milanović ili Primorac

Zoran Milanović ubedljivo je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, ali nije uspeo da dobije potrebnu natpolovičnu većinu, te stanovnici Hrvatske ponovo izlaze na birališta.

U drugom krugu izbora, 12. januara, Milanović se bori sa Draganom Primorcem, kandidatom vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

Više od 3,7 miliona ljudi ima pravo glasa, a biračka mesta otvorena su od sedam do 19 sati.

Milanović, aktuelni predsednik Hrvatske, koga podržavaju Socijaldemokratska partija (SDP) i partneri, osvojio je u prvom krugu 49,09 odsto glasova, a drugoplasirani Dragan Primorac 19,35 odsto glasova.

Milanović je pobedio u svim hrvatskim županijama i u 20 najvećih gradova, dok je kandidat HDZ-a pobedio samo u inostranstvu, pokazuju rezulati Državne izborne komisije (DIP).

Jedino njihovo sučeljavanje, održano 7. januara, obeležila je burna rasprava, praćena razmenom teških reči i uvreda.

Milanović je pozvao birače „da spreče ono što se mora sprečiti“ i da se „neće predavati“, a Primorac je „poručio da će ujediniti Hrvatsku“.

• Predsednički izbori u Hrvatskoj: Milanoviću malo nedostajalo za pobedu, drugi krug izbora 12. januara
• Šta za ispražnjenu Slavoniju znače predsednički izbori u Hrvatskoj
• Političko nasleđe dosadašnjih hrvatskih predsednika

Osmi put od uvođenja višestranačja 1990, u Hrvatskoj se održavaju izbori za predsednika države.

Predsednički mandat traje pet godina.

Njegova ovlašćenja nisu velika, ali mu je funkcija simbolički važna.

On predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.

Ako Zoran Milanović pobedi u drugom krugu, postaće treći predsednik sa uzastopnim mandatom – prethodno je to uspelo Franju Tuđmanu, prvom predsedniku i Stjepanu Mesiću.

Hrvatska, jedna od šest nekadašnjih jugoslovesnkih republika, nezavisnost je stekla pre više od tri decenije.

Članica je NATO saveza od 2009, a četiri godine kasnije ušla je i u Evropsku uniju (EU) .

Izborna procedura

Pravo glasa ima 3.769.598 birača.

Više od 7.000 njih glasaće u inostranstvu, u 38 država.

Teritorija Republike Hrvatske, među kojima su i biračka mesta van njenih granica su jedna izborna jedinica.

U prvom krugu predsedničkih izbora 29. decembra izlaznost je bila 46,03 odsto prema podacima Državne izborne komisije (DIP).

Pola sata po zatvaranju birališta, DIP će objaviti prve izborne rezultate, a već oko 21 sat moglo bi se znati kome su birači poklonili poverenje.

Dosadašnji predsednici Hrvatske

• FranjoTuđman (1992 – 1999)
• Stjepan Mesić (2000 – 2010)
• Ivo Josipović (2010 – 2015)
• Kolinda Grabar-Kitarović (2015 – 2020)
• Zoran Milanović (2020 – 2024)

O njihovom političkom nasleđu čitajte ovde.

• Ko su kandidati za predsednika Hrvatske i šta su rekli o Srbiji
• Izbori u Hrvatskoj: HDZ ostala najjača stranka, novi problemi za predsednika Milanovića
• Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih rivala
• Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk