Ljudi godinama pokušavaju da otkriju detalje o Benksiju, čuvenom, ali anonimnom grafiti umetniku iz Bristola, ali im to ne polazi za rukom.
Fotografije i autentične priče o njemu su neverovatno retke.
Ali, BBC je došao do eksklizivnih anegdota o Benkisju od muškarca koji ga je angažovao da radi sa decom u udruženju za mlade u Bristolu krajem 1990-ih, tik pre nego što će rad anonimnog umetnika postati poznat širom sveta.
Benksi je jedan od najpoznatijih grafiti umetnika na planeti, njegovi radovi prodaju se za milione evra, a stotine hiljada ljudi odlazi na izložbe kako bi ih videla.
Ali, ispod slojeva farbe, izgubljen u vremenu bristolskog mladalačkog kluba, krije se njegova strana koju poznaje tek nekolicina ljudi.
Pre nego što je postao slavan, umetnik je ostavio trag, ne samo na ulicama rodnog grada, već i na mladim iz naselja Lorens Veston.
Tamo je grupi tinejdžera držao časove umetnosti neposredno pre nego što će nacrtati čuveni mural Blagi, blagi Zapad (Mild, Mild West).
„Ako pogledate fotografije, vidite način na koji radi sa mladima.
„Oni su učestvovali, provodili se dobro i delili ideje. Bila je to prava saradnja“, kaže Piter de Bur, čovek koji je Benksija doveo da drži radionice mladima.
Sve što je ostalo iza tih jedinstvenih murala su fotografije šarenih, apstraktnih i živih murala na zidovima udruženja mladih.
BBC-ju je dozvoljeno da ih objavi uz uslov da se sakrije Benksijevo lice.
Umetnik se vraćao u klub više puta, otvarajući vrata novih svetova uzbuđenoj deci uzrasta od 11 do 16 godina, koji nisu bili svesni da rade sa čovekom koji će postati tako slavan umetnik.
Krajem 1990-ih Piter je radio sa mladima i tražio lokalne umetnike u zapadnom Bristolu koji bi ih inspirisali.
Prijatelj mu je predložio nekog ko je ostavljao „tagove“ po gradu sa bratom i počeo da gradi ime na ulicama.
To je bio Benksi.
„Dobio sam njegov broj telefona, pozvao sam ga i pitao da li bi učestovao u umetničkim projektima. Bio je veoma zagrejan“, seća se Piter.
Iste godine je Benksi uradio Mild Mild West, prvi veliki mural uz upotrebu šablona, u naselju Stouks Kroft, oslikavši plišanog medveda koji baca molotovljev koktel na trojicu policajaca pod opremom za razbijanje demonstracija.
Kad god je Benksi došao u klub mladih, deca željna učenja su mu se radovala.
Centar izgrađen 1970-ih sa jasnom namenom postao je pravo mesto okupljanja zajednice.
„Doslovno bi tamo svake nedelje dolazile stotine mladih.
„Bilo je vrlo živo“, kaže Piter, koji se sa strašću bori da zadovolji potrebe mladih u društvu.
Seća se i uzbuđenja u Bristolu zbog Benksijevih radova, ali i da „se niko nije mnogo pitao ko je on“ kada je držao radionice u Lorens Vestonu.
Bio je samo još jedan umetnik koji deli veštine i znanje sa zajednicom, dodaje Piter.
„Ostalo mi je urezano da zaista nije imao ego. Stvarao je umetnost zajedno sa njima, nije on crtao za njih.
„Ujutru bi sedeo sa decom i razgovarao o njihovim idejama. Onda bi svi uzeli sprej i nastajala su dela.
„Nije on učestvovao više od mladih, definitivno je to bio princip pola-pola“, kaže Piter.
Pa, koliko je bilo skupo angažovati Benksija?
„Za prvu radionicu mislim da smo mu platili 50 funti. Tada je to pokrivalo verovatno samo troškove za boje.
„Mislim da i nije došao zbog novca. To pokazuje koliko je dubokoumna, ljubazna i draga osoba“, zaključuje de Bur.
Murali koje je Benksi oslikavao sa decom bili su zabavni i puni boja, ali su imali značenje.
Na nekima su bile krave koje gledaju u nebo dok padaju bombe iznad njih, za šta Piter veruje da oslikava strah od klimatskih promena.
Drugi su bili opskurniji, a na njima je cirkus u kojem nastupaju roboti.
Gde su danas ovi murali?
Prekrečeni su. Iznova i iznova.
„Lično sam prekrečio Benksija. Bacio sam i njegov šablon kada sam sređivao“, kaže de Bur.
Ali, ne grize ga savest zbog toga.
„Uopšte se ne kajem. Tada je poenta bila da radimo sa mladima i podstaknemo ih da učestvuju.
„U to vreme, ovo je bio samo još jedan projekat“, smatra Piter.
Vrednost Benksijevog angažmana u udruženju mladih ne može se prikazati kroz novac, već kroz ono što je značilo za lokalnu zajednicu, veruje Piter.
Pita se često i dali se deca sećaju da su radili sa čovekom koji je danas jedan od najpoznatijih umetnika na svetu.
„Vrlo sam ponosan što je ovde dolazio.
„Imamo mlade u našoj zajednici, danas su možda i roditelji, koji su sa njim radili, a da se možda i ne sećaju“, dodaje de Bur.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk