Rusija je saglasna sa predlogom o prekidu vatre u Ukrajini, ali bi to trebalo da dovede do „trajnog mira i uklanjanja osnovnih uzroka ove krize“, rekao je predsednik te zemlje Vladimir Putin.

Tokom konferencije za medije u četvrtak, 13. marta, Putin se zahvalio predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu što je posvetio „toliko“ pažnje postizanju rešenja u Ukrajini.

„Saglasni smo sa predlogom o prekidu neprijateljstava, ali to bi trebalo da dovede do trajnog mira i otkloni osnovne uzroke ove krize“, rekao je.

„Ukrajincima bi odgovaralo da dođe do 30-dnevnog prekida vatre, rekao je.

„Mi smo za to, ali ostaju pitanja o prirodi primirja o kojima treba razgovarati“, dodao je.

Putin kaže da bi prekid vatre trebalo da dovede do „trajnog mira i otkloni osnovne uzroke ove krize“, rekao je Putin.

„Moramo da pregovaramo sa našim američkim kolegama i partnerima“, rekao je on.

„Možda ću imati razgovor sa Donaldom Trampom“.

Jedna od spornih oblasti je zapadni region Rusije, rekao je Putin, gde je Ukrajina pokrenula vojni upad prošlog avgusta i zauzela određenu teritoriju u Kurskoj oblasti.

Tvrdi da je Rusija u potpunosti vratila kontrolu nad Kurskom i rekao da su ukrajinske trupe tamo „izolovane“.

„Pokušavaju da odu, ali mi kontrolišemo situaciju. Ostavili su opremu i vozila.

„Za Ukrajince u Kursku postoje dve opcije – da se predaju ili poginu“.

Nastavio je o predlogu o jednomesečnom prekidu vatre:

„Kako će se iskoristiti tih 30 dana? Da se Ukrajina mobiliše? Dodano naoruža? Obuči ljude? Ili ništa od toga? Onda se postavlja još jedno – kako će se to kontrolisati?

„Ko će izdati naređenje da se okončaju borbe? Po koju cenu?

„Ko odlučuje ko je prekršio eventualni prekid vatre, na liniji fronta od više od 2.000 kilometara? Sva ta pitanja zahtevaju temeljan rad obe strane. Ko će to da kontroliše?“, upitao je Putin.

Predsednik Rusije Vladimir Putin tokom konferencije za medije u četvrtak, 13. marta

Odgovor Putina na predlog o prekidu vatre je „manipulativan“, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, reagujući na izjavu šefa ruske države.

„On se plaši da direktno kaže Trampu da želi da nastavi ovaj rat, da želi da nastavi da ubija Ukrajince.

„Zato Moskva ideju o prekidu vatre uslovljava preduslovima koji ništa neće učiniti mogućim“, rekao je Zelenski.

Reagujući na Putinove komentare, Donald Tramp kaže da je potreban hitan prekid vatre.

„Milioni ljudi su nepotrebno izgubili živote… i biće ih mnogo više ako ne završimo i ne potpišemo prekid vatre i konačni sporazum sa Rusijom.

„Ne bi bilo rata da sam ja bio predsednik“, napisao je Trampo na njegovoj mreži Istina (Truth Social).

Bitka za Kursk: Rusi tvrde da proteruju Ukrajince i da su povratili grad Sudžu

Predsednik Rusije je ranije, odeven u vojnu uniformu, posetio je pogranični region Kurska, gde mu je rečeno da su ruske snage u završnoj fazi operacije proterivanja preostalih ukrajinskih jedinica.

Situacija je „potpuno pod našom kontrolom“, rekao je na konferenciji sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom.

U avgustu 2024. godine, ukrajinske jedinice su izvršile iznenadnu invaziju na Kursku oblast i tada su uspele da zauzmu više od 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije.

Od tada traju žestoke borbe i napori Rusa da potisnu ukrajinske snage.

Putin je u sredu, 12. marta došao u iznenadnu posetu Kursku, prvu od upada Ukrajinaca u tu oblast, a ruski mediji izveštavaju da je naredio vojsci da „potpuno oslobodi“ region.

Ruska televizija je emitovala snimak Putinovog sastanka sa vojnim komandantima, koji su mu rapotirali da su ruske snage povratile 86 odsto područja u Kurskoj oblasti od Ukrajinaca.

U četvrtak, 13. marta, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je da su njihove snage zauzele Sudžu, regionalni centar Kurske oblasti, koji su Ukrajinci okupirali prvih dana iznenadne invazije u avgustu prošle godine.

Komandant ukrajinske vojske Aleksandar Sirski prethodno je rekao da se deo njihovih trupa povlači iz Kurska.

Na tradicionalnoj konferenciji za novinare krajem prošle godine, Putin je rekao da „neće dati konkretan datum“ kada će ruska vojska vratiti Kursk pod kontrolu, ali je poručio da će se to svakako dogoditi.

„Najpre, oni će biti izbačeni, posle toga će biti moguće proceniti štetu, i što je najvažnije, sve će biti obnovljeno“, rekao je Putin.

Šta su pričali Rusi i Amerikanci?

U Moskvi je boravila američka delegacija, predvođena specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom.

Kremlj je potvrdio da se Vitkof sastao sa Putinom i da je pozicija ruskog lidera u skladu sa Trampovim stavom, iako predstoji još posla za sve strane.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Vitkof „dao dodatne informacije“ Rusiji, a da mu je Putin zauzvrat dao „informacije i dodatni signal za predsednika Trampa“.

Putin se „saglasio“ sa stavom predsednika Trampa, rekao je Peskov, ali je ukazao na konferenciju za novinare na kojoj je lider Kremlja „izneo niz pitanja na koja treba zajednički odgovoriti… Ima još mnogo toga da se uradi“.

Kremlj deli „oprezni optimizam“ koji je izrazio američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc u vezi sa mirovnim procesom u Ukrajini, rekao je Peskov.

Putin sa načelnik ruskog generalštaba, generalom Valerijem Gerasimovim — Putin sa načelnikom ruskog generalštaba, generalom Valerijem Gerasimovim

Posle razgovora sa američkim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji u utorak, 11. marta ukrajinska strana pristala je na 30-dnevni prekid vatre.

Posle sastanka u Džedi, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da Amerikanci sada moraju da ubede Rusiju da pristane na predlog o prekidu vatre.

Prethodno je američki državni sekretar Marko Rubio rekao da je „lopta sada na ruskom delu terena“ i da SAD veruju da je jedini način da se okončaju borbe kroz mirovne pregovore.

Tramp je u sredu rekao da je dobio „pozitivne signale“ o mogućnosti prekida vatre.

„Ali pozitivni snignali ne znače ništa. Ovo je veoma ozbiljna situacija“, rekao je on.

Sekretarka za štampu Karolin Livit rekla je novinarima u Beloj kući da je sekretar za nacionalnu bezbednost Majk Volc razgovarao sa ruskim kolegom.

„Pozivamo Ruse da potpišu ovaj plan. Ovo je najbliže što smo bili miru u ovom ratu“, rekla je Livit.

Tramp je rekao da veruje da bi prekid vatre imao smisla za Rusiju, dodajući da bi u slučaju da Moskva odbije plan, moglo da bude dodatnih posledica.

„Imamo veoma složenu situaciju, ali smo je sa jednom stranom rešili, prilično rešili“, dodao je.

Da bi izvršio pritisak na Rusiju, Tramp je rekao da bi „mogao da uradi i neke finansijske stvari“.

„To bi bilo veoma loše za Rusiju“, rekao je on.

„Ne želim to da radim jer želim da dobijem mir“, poručio je.

Sastanak američkih i ukrajinskih u Džedi bio je prvi otkako je sastanak Zelenskog, Trampa i američkog potpredsednika Džej Di Vensa 28. februara u Beloj kući protekao veoma burno i zaprepastio je ceo svet.

Tramp i Vens su tada žestoko prekorili Zelenskog, tvrdeći da ne želi mir.

A scene iz Bele kuće prilično su uznemirile ukrajinske saveznike u većem delu Evropske unije, čiji su lideri – ne svih zemalja članica – potom izražavali podršku Kijevu i poručivali da će povećati vojnu i finansijsku pomoć.

Posle burnog sastanka u Beloj kući, Trampova administracija pauzirala američku vojnu pomoću Kijevu i dostavljanje obaveštajnih podataka.

Pauza je ukinuta posle sastanka u Džedi, a Tramp je rekao da veruje da Zelenski sada žele mir.

U intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu u februaru 2024. godine, Putin je rekao da je Zapad prevario Rusiju, a pomenuo je i mirovne pregovore Moskve i Kijeva još u ranoj fazi rata, kada su bili blizu postizanja sporazuma.

Rat bi se odavno završio da nije bilo Vašingtona i (tadašnjeg) britanskog premijera Borisa Džonsona, koji su, kako je rekao Putin, sprečili zaključivanje mirovnog sporazuma u Istanbulu.

Šef ukrajinske delegacije na pregovorima u Istanbulu već potpisao sporazum, a onda se umešao Džonson, rekao je Putin.

Dodao je da je to priznao upravo šef ukrajinske delegacije koji je stavio potpis na sporazum.

Od početka rata, koji traje više od tri godine, Rusija je zauzela veliki deo teritorije na istoku Ukrajine gde borbe i dalje traju.

Ukrajina, u međuvremenu opremljena zapadnim naoružanjem, uzvraća gađanjem ruskih teritorija, uglavnom pograničnih, ali napada i stotinama kilometara udaljenu Moskovsku oblast.

Upravo je 11. marta ove godine, Ukrajina izvela do sada najveći napad dronovima na Moskovsku oblast.

Koliko je ljudi – civila i vojnika – do sada poginulo u ratu nema podataka.

Moskva i Kijev su do sada vrlo retko saopštavali podatke o sopstvenim gubicima.

Pogledajte video: Neprijatan razgovor Trampa i Zelenskog u Beloj kući

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk