Dobitnik Pulicerove nagrade: "Srbija je zemlja u kojoj će biti ubijen sledeći novinar"

"Atmosfera koja je stvorena u Srbiji jasno govori da će se u toj zemlji desiti sledeće ubistvo novinara", rekao je Metju Karuana Galicija, malteški novinar i sin nedavno ubijene istraživačke novinarke i blogerke koja je radila na dokumentima objavljenim u okviru projekta "Panamski papiri", govoreći na dvodnevnoj konferenciji Free European Media u poljskom gradu Gdanjsku.

Kaurana Galijcija je naveo da sa pažnjom i zabrinutošću posmatra šta se trenutno dešava u Srbiji.

Postoje zemlje gde su medijski sistemi potpuno urušeni, poput Kipra, i zemlje gde su ti sistemi u procesu propadanja, poput Mađarske, Poljske i Srbije - rekao je Karuana Galicija.

Ipak, odmah potom je posebno izdvojio Srbiju.

Slučaj Srbije je, mislim, najekstremniji zato što je to zemlja Evrope u kojoj je najverovatnije sledeće ubistvo novinara. Svi znaci su tu – agresija političara, kampanje blaćenja i pretnje. To je poput savršene oluje koja predstoji ubistvu - rekao je Karuana Galicija.

Rešenje problema, zaključio je, ne leži u Srbiji, već na Evropi.

Zapravo ne vidim drugu nadu: nema više mnogo toga što vi u Srbiji možete učiniti. Situacija je opasna, suviše ekstremna tako da zaista zavisite od pomoći sa strane i nadam se da ćete tu pomoć dobiti. Potrebna vam je - zaključio je.

Inače, Metju Karuana Galicija i njegov tim nagrađeni su 2017. godine najvećim novinarskim priznanjem na svetu - Pulicerotovom nagradom, a pre samo nekoliko meseci njegova majka, jedna od najpoznatijih malteških novinara, ubijena je kada je eksplodirao njen automobil.

NUNS: Nastavljaju se pretnje, diskreditacija novinara i pritisci

Maja Vasić-Nikolić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, je tokom panela o etičkim standardima i samocenzuri prenela iskustva iz Srbije o korišćenju medija bliskih vlasti za diskreditaciju političkih protivnika, ali i novinara istraživača i novinara medija koji su kritički nastrojeni prema vladajućoj koaliciji.

Govorila je o kampanjama blaćenja koje mediji sprovode protiv novinara ukazujući na drugu dimenziju odnosa etičkih standarda i samocenzure – s jedne strane novinari pristaju da ne poštuju Kodeks novinara u hajci protiv kolega, a s druge strane, novinari koji su mete, uprkos svemu tvrde da rade svoj posao profesionalno.

Na žalost, nisu ni svi novinari spremni da im životi, zbog predanosti javnom interesu, budu dovedeni u rasulo hajkama u tabloidima u štampanom i elektronskom formatu. Danima traju kampanje blaćenja i diskreditacije, nazivanje novinara koji rade u javnom interesu "stranim plaćenicima", "neprijateljima zemlje i predsednika", "izdajicama". Kritički nastrojenim medijima pristup građanima je faktički onemogućen, gaji se atmosfera u društvu koja rezultira prvo uvredama i verbalnim pretnjama, a kulminira fizičkim napadima na novinare - naglasila je Vasić-Nikolić.

Ona je skrenula pažnju i na tužilačku i sudsku praksu, činjenicu da postoje osnovane sumnje da BIA dostavlja informacije tabloidima kao i da u kreiranju ove atmosfere učestvuje i sam politički vrh Srbije koji kritički nastrojene novinare koji rade u javnom interesu tretira kao političke oponente.

Tokom dva dana konferencije u Gdanjsku predstavnici različitih organizacija i institucija širom Evrope diskutovali su o ključnim problemima sa kojima se suočavaju novinari u 21. veku. Diskusiji se pridružio i bivši predsednik Poljske i dobitnik Nobelove nagrade za mir Leh Valensa koji je ocenio da je solidarnost i dalje veoma potrebna, ali ne samo solidarnost u sindikalnom smislu već kao koncept odbrane građanskih prava.

Lepa vest za kraj konferencije

Konferenciju u Gdanjsku zatvorio je predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard. On je preneo vest da je Nemačka potvrdila da je novinar Deniz Jucel pušten na slobodu, nakon što je duže od godinu bio zatvoren u Turskoj bez optužnice. Rekao je i da je u toj zemlji još 147 novinara i dalje u zatvoru.