Kukan "diplomatski" o stanju slobode medija u Srbiji

"Sloboda medija u mnogome ostaje na željama", ocenjuje šef Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Evdard Kukan u intervjuu za Balkanpres mrežu. Istovremeno, Kukan je kritikovao civilni sektor i medije u Srbiji, zaključujući da često "nisu realni".

Razgovor sa Kukanom je vodila novinarka makedonske NoveTV Svetlana Jovanovska.

Vi ste šef Delagacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom i želim da Vas pitam da li ste svesni činjenice da u velikom delu srpske javnosti koji je naklonjen evropskim integracijama, dominira uverenje da EU žmuri ili nedovoljno odlučno reaguje na očigledna kršenja demokratskih pravila i urušavanje demokratskih institucija u Srbiji?

Da, znamo za to. Prilikom naših poseta Srbiji, pored razgovora sa našim kolegama iz srpskog parlamenta, mi se takođe sastajemo i sa predstavnicima civilnog sektora, koji se neprestano žale, tako da smo svesni toga. Ipak, ne bih rekao da Evropska unija zatvara oči pred ovim temama. Mi smo u stalnom kontaktu sa svojim partnerima u Srbiji i diskutujemo o svim ovim pitanjima sa njima. Govorimo im šta mislimo o tome i trudimo se da dođemo do toga da politička scena u Srbiji bude uporediva sa ostalim evropskim zemljama. Tako da ne bih rekao, rekao bih da je malo preterano reći da zatvaramo oči o ovim temama.

Šta mislite o parlamentarnom životu u Srbiji?

Ja bih to ovako odgovorio... Parlament je, u svakoj demokratskoj zemlji, institucija koja nadgleda ulogu i aktivnost Vlade. Posmatrajući iz ove perspektive, smatram da postoji prostor za napredak u radu srpskog Parlamenta. Mislim da bi trebalo da budu jasniji i aktivniji, i aktivniji u pokušaju da budu glasniji po pitanju nadzora nad radom Vlade.

U parlamentarnom životu postoji trenutno i problem koji se tiče amandmana opozicije. To ilustruje nedavni slučaj "diskusije" o budžetu za 2018. godinu. Zbog ogromnog broja amandmana koje su podneli poslanici vladajuće većine, nije bilo ni prostora za javnu diskusiju iI za diskusije na temu amandmana opozocije, pa je praktično usvojen bez toga da se čuje šta o predlogu državnog budžeta misli opozicija. Foto: EU Parlament

Zar ne mislite da je ovo dobra prilika da reaguje Evropski parlament?

Diskutovali smo o tome nedavno, na sednici Komiteta za stabilizaciju i pridruživanje, u Beogradu. Državni budžet je veoma bitan zakon. Jedan od najbitnijih. U mojoj zemlji (Slovačka), ukoliko izgleda da postoji problem u vezi sa radom Vlade, glasanje o budžetu se smatra glasanjem o poverenju Vladi. Dakle, u pitanju je veoma važan zakon. Tako bi trebalo da bude u svakoj zemlji, uključujući i Srbiju.

Smatram da bi rasrpava o budžetu, kako u Srbiji tako iI u regionu uopšte kao najvažnijem zakonu za narednu godinu, trebalo da bude sprovedena na ispravan i odgovarajući način pre nego što se pređe na glasanje o samom zakonu. Tako to mogu da prokomentarišem.

Zanima me Vaše mišljenje o Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. Postoje određene spekulacije da Vlada Srbije razmatra da odobri diplomatski status zaposlenima u tom Centru. Šta Vi mislite o tome?

Ako se dobro sećam, a verujem da je tako, predsednik Vučić je rekao da je on protiv davanja diplomatskog statusa tim ljudima i ja mislim da je to dobro stanovište. Mi slušamo dosta o aktivnostima tog Centra i, znate, da date diplomatski status osoblju je veoma osetljiva tema, kojoj bi trebalo pristupiti vrlo pažljivo. Iskreno, ja ne mislim da bi bilo ispravno dati im diplomatski status.

Govoreći o "lažnim vestima", da li se ovde, u Parlamentu, diskutuje o tom problemu? Posebno mislim na Balkan, jer znamo da lažne vesti imaju često za cilj da stvore negativan imidž Brisela u zemljama kandidatima za EU.

Mi smo svesni toga ovde u Evropskom parlamentu. Tako je u zemljama Balkana, tako je i u mojoj zemlji. Koristeći lažne informacije u mnogome negativno utiče na statove građana u vezi sa Evropskom unijom. Zbog toga smo odlučili u Parlamentu, da pokrenemo kontra-kampanju, da razotkrijemo odakle dolaze te lažne informacije koje su, moram da priznam, veoma profesionalno pripremljene, sa mnogo para. Pritom, sve su usmerene protiv evropske budućnosti zemalja Balkana. Zato se trudimo da razvijemo sopstvenu informativnu strategiju, ali moram da priznam da smo veoma spori, a što budemo bili brži, šteta će biti manja po evropski kurs Balkana.

Foto: EU ParlamentDa se vratimo na pitanje slobode medija u Srbiji. Nedavno je jedan poslanik iz vaše političke grupe, Franc Bogovič, iz grupe "Prijatelji Srbije", dao svoj doprinos predstavljanju izveštaja o slobodi medija u Srbiji. Međutim, prema mišljenju mnogih mojih kolega iz Srbije, taj izveštaj su pisali provladini analitičari i spin-doktori. Taj izveštaj je poslao poruku da je u Srbiji sve u redu po pitanju slobode medija, a da postoji problem polarizacije i nedostatka profesionalnog pristupa unutar samih medija. Da li se slažete sa ocenama iz tog izveštaja?

Moram da se malo nasmejem, ali trudiću se da budem veoma precizan. Znao sam za taj događaj, ali nisam mogao da prisustvujem. I o pitanju koje ste upravo postavili smo razgovarali sa predstavnicima civilnog sektora prilikom naše nedavne posete Beogradu. Moj prijatelj Bogovič, koji je veoma ozbiljan čovek, i još jedan nedavno izabrani parlamentarac iz Austrije, su me uveravali da to nije bila pff.. tako velika katastrofa kao što su kolege iz civilnog sektora govorile. I da budem iskreno, verujem svojim prijateljima, ne gospodi iz nevladnog sektora.

Želim da me shvatite ispravno. Ja veoma cenim civilni sektor. Kada sam bio ministar spoljnih poslova (Slovačke, primer autora), imali smo odličnu saradnju. Rekao sam im, nema razloga da dolazimo tako često, jer sve vi nevladin sektor. Ali ponekad se dešava da se civilni aktivisti ponašaju kao šampioni, kao da samo oni znaju kakva je stvarna situacija i gledaju na nas kao.. Tako da mislim da bi ponekad bilo dobro za njih da sagledaju stvari realno. I u ovom konkretnom slučaju, verujem svojim kolegama, a ne.. jer oni nije bio tamo, i "znao je čoveka"... tako da se nadam da ću nastaviti odličnu saradnju sa nevladnim organizacijama u budućnosti, ali za mene, ako imaš argument samo iz nevladinog sektora, ne očekujte da to bude sveto pismo za mene i voleo bih da se uverim u istinitost onoga što su mi govorili. Dakle, ne mogu dati dobar odgovor, ali ovako ja to vidim veoma često, veoma često.

A, kako Vi vidite slobodu medija u Srbiji?

Daću veoma diplomatski odgovor. Sloboda medija ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama zapadnog Balkana, u mnogome ostaje na željama. Mi o tome diskutujemo i otvaramo tu temu bukvalno svaki put kada smo u Srbiji. To je jedna od najsvetijih vrednosti Evropske unije - mediji bi trebalo da budu slobodni, bez ikakvih uticaja sa strane političkih partija i političara. Nažalost, bojim se da će nam trebati vremena dok stignemo dotle. Foto: EU Parlament

Ali u Srbiji, kao i u ostalim balkanskim zemljama, imamo privatne medije koji su pod direktnom kontrolom Vlade ili je Vlada i dalje vlasnik novinskih agencija i javnih servisa...

Da, Vi ste u pravu. I opet, na primer, nedavno sam dobio dugo pismo direktorke Tanjug-a, u kome je objašnjavala da oni nisu Vladina agencija, da je situacija drugačija, da oni moraju da budu finansirani od nekoga. Ja potpuno razumem da pojedini tabloidi favorizuju Vladu i vladajuću opciju, da neki to ne rade. Ali što pre rešimo tu situaciju i ne bude političkog pritiska, a to će biti čvrst dokaz slobode medija.. na tu stranu usmeravamoriti diskusiju sa našim partnerima u Srbiji.

Imam dva pitanja u vezi sa Bosnom. U kojoj fazi EU integracija je Bosna i Hercegovina?

Bosna već duže vreme zaostaje za ostalima i mi činimo sve da poguramo malo tu zemlju. Bez da ulazim u filozofske rasprave, Bosna mora da preda popunjen upitnik, što je neophodan korak da bi se išlo dalje. Rekli su da će to uraditi do decembra 2017. godine, pa je pomereno za kraj januara, a sada čujem da će ga predati 6. februara. Što pre to urade, bolje je za zemlju. Jer kada Evropska komisija dobije popunjen upitnik, oni će otpočeti dalju proceduru provere, a zatim i pregovore iI tako dalje. Dakle, pred Bosnom je ovaj veoma konkretan korak, koji omogućava dalji dijalog sa EU.

Da li će u aprilskom "Izveštaju o napretku" Evropske komisije oni dobiti status Kandidata ili je previše rano?

Ne želim da spekulišem. To je veoma nezgodno za političara. Mi se svi nadamo da će ti Izveštaji o napretku doneti dobre vesti za nekoliko zemalja zapadnog Balkana. Albanija očukuje datum početka pregovora, takođe Makedonija, Bosna očekuje status kandidata,.. ali će za Bosnu mnogo toga zavisiti od toga kada će popuniti upitnik koji sam pominjao, jer je bez toga teško da se nastavi dalje. A u Bosni će sve to uticati i unutrašnje političke odnose, da li će biti zainteresovani da poguraju evropsku agendu ili ne. Mi se nadamo da će oni to učiniti, ali ponekad možemo samo da se nadamo dobrim vestima.

Balkanpres je mreža koju čine NovaTV iz Makedonije, Prometej iz Bosne i Hercegovine i Južne vesti iz Srbije.